– Самим тим обезбијеђено је правилно функционисање организма, успостављање правилног метаболизма и умањени су штетни стресни утицаји љетње високе температуре – наводи Грујићева.
Она истиче да љети треба тежити лакшим, нискокалоричним намирницама, првенствено воћу и поврћу или мијешаним салатама.
– С друге стране, риба, бијело месо, производи од интегралног брашна пшенице, интегрална рижа и кукуруз пуно боље одговарају сваком организму – каже Грујићева. Осим правилног избора намирница, Грујићева истиче да храна мора бити и здравствено безбједна како би се спријечила појава болести које се преносе храном /тровања храном/.
Висока температура, напомимиње Грујићева, код нехигијенске припреме или неправилног складиштења хране убрзава њено кварење. Она додаје да то посебно вриједи за излетнике у природи и организаторе роштиља, као и за све љубитеље колача.
– Свјежа јаја су посебно осјетљива на високу температуру, као и разне саламе, свјежи сиреви, паштете, кремови, мајонеза и слично – истиче Грујићева. Она каже да се спречавање тровања храном постиже хигијенским руковањем животним намирницама.
Правилна исхрана љети
Супспецијалиста исхране у Институту за јавно здравство Републике Српске Љиљана Станивук истиче да је управо правилна исхрана један од начина како смањити штетне посљедице високих љетних температура на наше здравље и расположење. Станивукова за Срну каже да проблем представља то што већина особа тешко пристаје да мијења своје навике исхране, иако се на тај начин може пуно постићи и помоћи свом тијелу у врло стресним условима као што су висока температура ваздуха у љетним данима.
– Реакција тијела на повишену температуру је снижавање тјелесне температуре знојењем. Као негативан ефекат тог природног тјелесног одбрамбеног механизма може се појавити дехидрација организма и друге нежељене нус појаве – каже она.
Према њеним ријечима, неправилном исхраном повећава се знојење организма и самим тим повећано губљење тјелесне течности, минерала и неких витамина.
– Пробава тешке хране захтијева већу активност метаболизма, што индиректно повећава тјелесну температуру – каже Станивукова. Она истиче да љети генерално треба мање калорија, односно енергије која се добија из хране, што је додатни разлог да се љети избјегава масна и тешко пробављива храна.
Она као посебно штетне намирнице наводи јако зачињена јела, печена, пржена и похована храна, масна меса и месни производи, пића са кофеином, слаткиши, газирина заслађена пића, претјерано расхлађена пића.
– Масна и тешка храна отежава циркулацију, па је потребно како се температура ваздуха повећава, смањивати конзумирање тешко пробављивих јела – наводи Станивукова и истиче да се љети препоручује поврће са роштиља – лук, паприка, тиквице, мрква, патлиџан, шпароге.
Према њеним ријечима, потреба за слатким може се задовољити квалитетнијим угљеним хидратима и то из житарица и воћа, посебно сувог воћа. Највеће количине додатог шећера у љетном периоду, како каже Станивукова, уносе се у освјежавајућим безалкохолним напицима – соковима, па их због тога треба избјегавати.
Она истиче да је у љетном периоду препоручена мање зачињена храна, више сировог поврћа, предност дати салатама, чешће мале количине свјежег воћа, те кукуруз.
Препорука је и више користити зелено лиснато поврће великих листова, хладне и освјежавајуће крем супе, више течности, једноставно припремљена јела.
Према њеним ријечима, оброци се морају припремати непосредно прије конзумирања, те да се предност даје горком окусу /салате, зелено лиснато поврће, сјеменке сусама и сунцокрета/ и мање количине хране него у другим годишњим добима.
Из Института за јавно здравство препоручују ношење лагане одјећа од природних влакана, свијетле боје.
– За вријеме трајања повишене спољне температуре не би требало напуштати добро климатизован затворени простор без пријеке потребе. Уколико је то неизбјежно, обезбиједити редовну рехидрацију у току боравка на топлом – наводе из Института.
Из Института за јавно здравство Републике Српске истичу да је неопходно смањити интензитет физичке активности или скраћење времена изложености дејству повишене амбијенталне температуре.
