На данашњи дан прије тридесет и три године формирана је Српска Аутономна Област /САО/ Романија – једна од српских области које су постојале у првој фази оснивања Републике Српске.
САО Романија је реорганизацијом српских аутономних области 21. новембра 1991. године спојена са САО Бирач и тада је настала САО Романија-Бирач која је 9. јануара 1992. године ушла у састав Српске Републике БиХ.
САО Романија-Бирач обухватала је планине Романију, Јахорину, Требевић и Сјемећ, те Гласиначко и Сарајевско поље, као и Бирач.
У саставу САО Романије и Бирча биле су општине Пале, Соколац, Шековићи, Власеница, Милићи, Олово, Хан Пијесак, Рогатица, Зворник, Братунац, Сребреница и дијелови сарајевских општина које су након Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ. САО Романија је обухватала 4.000 километара квадратних са 200.000 становника.
Република Српска је током оснивања и досадашњег постојања имала четири карактеристичне фазе од којих је прва оснивање српских аутономних области и регија као интегралних дијелова Југославије /до краја 1991. године/.
Друга фаза била је формирање посебног српског државног ентитета који је објединио српске аутономне области и који је федерална јединица у Југославији /јануар−август 1992. године/.
Након ове фазе, дошло је до дефинисања Републике Српске као независне државе изван БиХ и Југославије /1992−1995. година/, а четврта фаза је Република Српска као ентитет унутар БиХ након потписивања Дејтонског споразума.
Закључивањем Дејтонског споразума, Република Српска је призната као интегрални дио БиХ, као један од два ентитета.
Скупштина српског народа Босне и Херцеговине /касније Народна скупштина Републике Српске/ основана је 24. октобра 1991. године.
Посланици Скупштине 9. јануара 1992. године усвојили су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ. Овај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан републике.
Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
Калинић: Оснивање САО Романија одговор на мајоризацију српског народа
Формирањем Српске Аутономне Области /САО/ Романија прије 33 године одговорено је на мајоризацију српског народа у БиХ и из тога треба извући поуке у садашњем, ништа мање тешком времену борбе за очување Републике Српске, коју води њено руководство предвођено предсједником Милорадом Додиком, рекао је некадашњи предсједник Народне скупштине Драган Калинић.
Калинић је истакао да је стварање неколико српских аутономних области у тадашњој БиХ био аутентичан изворни одговор српског народа на терену на могућност понављања трагичне историје из претходних ратова.
Он је објаснио да је формирање САО Романија био политички одговор посланика СДС-а и српски опредијељених посланика парламента БиХ из других странака на очигледну мајоризацију и оспоравање српском народу у БиХ права на слободу, самосталност и равноправан живот са друга два народа.
Калинић је напоменуо да је одлука да се ова и друге САО интегришу у јединствену Републику Српску најбољи доказ да је српски народ политички зрео и да је схватио како се у надолазећим тешким временима регионализам мора подредити вишем циљу, а то је јединствена Република Српска.
– Српска тих раних деведесетих година није створена декретом одозго или извана, већ је послије проистекла из обједињавања бројних САО у јединствену Републику Српску – појаснио је Калинић.
Он је додао да је, поред осталог, немјерљив историјски значај и допринос САО Романија и Бирач стварању Републике Српске.
На данашњи дан прије 33 године формирана је Српска Аутономна Област Романија – једна од српских области које су постојале у првој фази оснивања Републике Српске.
САО Романија је реорганизацијом српских аутономних области 21. новембра 1991. године спојена са САО Бирач и тада је настала САО Романија-Бирач која је 9. јануара 1992. године ушла у састав Српске Републике БиХ.
САО Романија-Бирач обухватала је планине Романију, Јахорину, Требевић и Сјемећ, те Гласиначко и Сарајевско поље, као и Бирач.
У саставу те области биле су општине Пале, Соколац, Шековићи, Власеница, Милићи, Олово, Хан Пијесак, Рогатица, Зворник, Братунац, Сребреница и дијелови сарајевских општина које су након Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ.
Република Српска је током оснивања и досадашњег постојања имала четири карактеристичне фазе од којих је прва оснивање српских аутономних области и регија као интегралних дијелова Југославије /до краја 1991. године/.
Друга фаза била је формирање посебног српског државног ентитета који је објединио српске аутономне области и који је федерална јединица у Југославији /јануар&минус;август 1992. године/.
Након ове фазе, дошло је до дефинисања Републике Српске као независне државе изван БиХ и Југославије /1992&минус;1995. година/, а четврта фаза је Република Српска као ентитет унутар БиХ након потписивања Дејтонског споразума.
Закључивањем Дејтонског споразума, Република Српска је призната као интегрални дио БиХ, као један од два ентитета.
Скупштина српског народа Босне и Херцеговине /касније Народна скупштина Републике Српске/ основана је 24. октобра 1991. године.
Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
