Протојереј ставрофор Момир Васиљевић, добитник Златне плакете општине Соколац за хуманизам и несебично пожртвовање у спасавању људи и добара, сматра да је ово велико признање за његову службу Богу и народу са којим је највише туговао када су сарајевски Срби у егзодусу понијели и посмртне остатке погинулих бораца, који су сахрањивани на „Новом Зејтинлику“.
„Не треба се одрицати православне вјере, своје српске свете традиције и лијепог обичаја, јер нас то краси и по томе смо препознатљиви у цијелом свијету“, нагасио је протојереј ставрофор Васиљевић.
Прота Васиљевић је након ратних прилика и повлачења српског народа са одбрањених српских простора око Сарајева уточиште са породицом пронашао на Сокоцу гдје је остао 10 година, а потом је службу наставио на Палама.
Протојереј ставрофор Васиљевић у разговору за Срну, испричао је да је то било поратно вријеме у којем је морало доста да се ради и обнавља, јер је много Срба одселило из Српског Сарајева, само у задњем егзодусу изашло је 120.000 сарајевских Срба, а велики број са простора Митрополије дабробосанке, избјегло је диљем свијета.
Прота Васиљевић је рекао да му је у посебном сјећању остало вријеме, када су избјегли Срби из околине Сарајева са собом понијели и посмртне остаке својих најближих, погинулих српских бораца.
„Осјећао сам посебну тугу при сваком сусрету на Војничком горбљу на Сокоцу, јер сам у току рата сахранио 925 православних Срба, погинулих српских војника цивилних жртава и умрлих природном смрћу, а овдје сам самостално опојао око 300 изнесених српских војника из Илиџе, Хаџића, Илијаша, Рајиловца, Рељева и околине“, навео је протојереј ставрофор Васиљевић.
Прота је испричао да је у тој великој тузи, једина свијетла тачка то што погинули српски борци почивају на једном мјесту, на „Новом Зејтинлику“, поручујући да је важно сјећати их се и не заборавити, јер су утемељили своје животе у Републику Српску.
Према ријечима проте Васиљевића, требало је много снаге и храбрости да се у Републици Српској обнављају порушене цркве и манастири, црквени конаци и парохијски домови, али се успјевало.
Оно што га посебно радује, каже прота Васиљевић, јесте то што су тада црква и вјерни народ успјели на подручју општине Соколац да саграде неколико нових храмова, иако је било противљена људи који су тврдили да треба да се граде фабрике.
Свештеник је подсјетио да је данашња ситуација слична времену у којем је Свети пророк Илија имао незахвалну дужност да обједињује разједињено царство, те поручио свима, поготово странкама у Републици Српској, да је потребно позитивно ривалство, које би требало свима бити светиња.
Отац Момо, како су га сви на Сокоцу звали, каже да је у свему што је радио имао сапутницу – супругу Миру са којом има четири сина, од којих су тројица у свештеним чиновима, један од њих је стално у црквама и манастирима.
„Дај Боже да ове свечаности на Сокоцу и даље буду величанствене, да се слави Бог и Свети пророк Илија, те да јуначка и прослављена гора Романија чува и сачува своје синове и своје кћери у вјекове вјекова!“, нагаласио је прота Васиљевић.
Златну плакету протојереју Васиљевићу, уручио је уочи Илиндана начелник општине Соколац Милован Бјелица, поводом Дана и славе општине и цркве посвећене Светом пророку Илији.
