Навршило се 27 година од када је у породичној кући у Батајници, убијена трогодишња Милица Ракић, која је постала симбол страдања све дјеце у НАТО агресији на СР Југославију.
Дјевојчица је убијена 17. априла 1999. године, фрагментима касетне бомбе, док се налазила на другом спрату куће која је удаљена око километар од некадашњег аеродрома Батајница.
Њен отац Жарко, поријеклом из Босанског Петровца, свједочио је да је сцена удара била стравична и да је купатило из којег је на рукама изнио крваву кћер, било пуно гелера.
У том нападу рањено је још пет цивила.
Српској православној цркви раније је поднесена иницијатива за канонизацију малене Милице Ракић.
Њен лик се већ налази на фрескама у многим српским светињама, укључујући манастир Тврдош код Требиња, цркву манастира Тресије на Космају и у Манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду.
У Ташмајданском парку у Београду је 2000. године подигнут споменик посвећен дјеци убијеној у НАТО бомбардовању.
На мермерном блоку, на чијем је челу бронзана статуа Милице Ракић, на српском и енглеском језику уклесана је порука: „Били смо само деца“.
Малену Милицу Ракић, која је рођена 9. јануара 1996. године, кроз стихове је од незаборава отео Добрица Ерић пјесмом “Чико ја тебе гледам са неба” у којој својим убицама поручује: “Да ти кажем још само ово. Па иди и заборави ме. Мама ће да ме роди поново. И даће ми још лепше име!”.
Према званичним подацима, током бомбардовања СР Југославије убијено је 79 дјеце, међутим претпоставља се да је животе изгубило њих најмање 130.
Најмлађа Бојана Тошовић – била је беба са само 11 мјесеци када је усмрћена.
НАТО агресија на СР Југославију почела је 24. марта 1999. године, а током 78 дана бомбардовања убијено је 2.500 људи, међу којима најмање 79 дјеце. Употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом, изазвала је тешке посљедице по здравље становништва, а цијела земља је претрпјела страшна разарања.
