Упркос контролама и високим казнама, у Српској је и даље присутан рад на црно. Плата у коверти, неплаћено здравствено осигурање, само су неки од сегмената ове сиве економије.
Упркос контролама и високим казнама, у Српској је и даље присутан рад на црно. Плата у коверти, неплаћено здравствено осигурање, само су неки од сегмената ове сиве економије.
– Траже се механизми како то спријечити. Из извјештаја Инспектората може се видјети да се највише спомињу следеће дјелатности: грађевинарство, трговина и дрвопрерађивачки сектор. Влада се озбиљно ухватила у коштац са овим проблемом – додао је Ружичић.
Саша Аћић, директор Уније послодаваца Републике Српске, каже да Унија не може пратити да ли неко ради законито или не, али у актима је дефинисано да послодавци који поштују прописе су чланови те асоцијације.
– Рад на црно је негдје око два одсто у односу на цјелокупну популацију радника. Неадекватна пореска политика јесте један од мотива да и након 30 година нисмо успјели ријешити ову ситуацију – истакао је Аћић.
Једна од мјера могао би да буде и репрсивни апарат.
– Пореске утаје се сматрају најтежим кривичним прекршајем свугдје у свијету, па би тако требало бити и код нас. Позивамо и све послодавце, и све раднике да ако имају дилему било какву по овом питању, да се јаве Унији послодаваца. Морамо сви ми заједно квалитетнији комуницирати – додао је Аћић.
