Најзагађенији велики градови на свету су Лахоре (Пакистан) и Делхи (Индија). На трећем месту је овог јутра Сарајево. Београд је на 16. позицији.
Препоруке које треба да поштујете
Када је ваздух јако загађен, као што је данас случај у појединим градовима, треба поштовати препоруке стручњака.
Ако волите да брзо ходате или трчите у природи, данас би то ипак требало прескочити.
– Скратити дужину и смањити интензитет напорних активности. Правити чешће паузе у свим активностима у спољашњој средини – наводи се у препоруци на сајту Градског завода за јавно здравље Београда, посвећеној квалитету ваздуха.
Осјетљивим категоријама становништва савјетује се да вјежбају у затвореном простору.
Не треба отварати прозор када је квалитет ваздуха оцијењен са „загађен“ или „јако загађен“.
Концентрација загађујућих материја је највећа у периоду гријне сезоне, у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима.
Тада је пожељно провјетрити просторије неколико пута у току дана, и за то бирати периоде када је очекивано концентрација загађујућих материја најнижа, а то је оквирно између 11 и 15 часова.
Ако сте мислили да вам хируршке маске могу помоћи, то није тачно. Оне помажу да се смањи иритација дисајних путева, али честице ПМ 10 продиру и кроз такве маске.
Поједина истраживања указују на заштитне ефекте одређене хране.
Препорука је да се у загађеним подручјима узима храна богата Бе-витаминима, витаминима Це и Е, затим омега-3 масним киселинама, што се везује са антиоксидативним и антиинфламаторним својствима ових састојака.
И сами доприносимо загађењу, због начина на који грејемо станове или зато што возимо аутомобиле. Можемо допринијети смањењу загађења тако што ћемо користити градски превоз.
Шта су суспендоване честице – ПМ
Индекс загађености ваздуха формира се на основу испитивања концентрације шест главних загађивача: честица у ваздуху ПМ 2,5 и ПМ 10, угљен-моноксида, сумпор-диоксида, азот-диоксида и озона у нивоу земље.
Честице од 2,5 микрона (ПМ 2,5) су најопасније јер су најмање.
Настају сагоријевањем фосилних горива – ауспуси аутомобила, грејање на дрва и угаљ.
Лако продиру у тијело људи и, уколико се наталоже, могу изазвати кардиоваскуларне проблеме и проблеме дисајних органа.
