Храм посвећен Светом Варнави Исповједнику Хвостанском и Сарајевском налази се у насељу Врањеш у општини Источно Ново Сарајево и дио је јединствене цјелине са градским и војним гробљем на Врањешу. Изградња овог храма почела је 2011. године, док су радови на ископавању темеља за нову цркву почели у јулу 2010. године. Освећење темеља извршио је блаженопочивши митрополит дабробосански Николај.
Благословом овог митрополита на Врањешу је саграђена монтажна капела, у којој су вршена богослужења, а паралелно је почела изградња новог храма. Прва служба служена у монтажној капели била је на Михољдан 2008. године. У монтажном објекту службе су вршене до почетка 2018. године, када су стечени услови да се служи у новом храму.
Изградња великог храма од 2013. године интензивно је напредовала захваљујући подршци и помоћи тадашњег начелника општине Источно Ново Сарaјево, а актуелног градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, те су радови 2017. године дошли у завршну фазу унутрашњег малтерисања и постављања столарије.
Прву службу у Храму Светог Варнаве, на храмовну славу у новембру 2017. године одржао је митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење свештенства и у присуству великог броја вјерника. До Васкрса 2018. године у цркви је урађено подно гријање и мермерни под, чиме су се стекли услови за одржавање редовног богослужења.
Овај храм краси и богат фрескопис, који су неколико година предано радили сликари из Србије.
Свети Варнава, велики светитељ, ком је овај храм и посвећен, рођен је 1914. године у Индијани у САД-у од побожних родитеља Атанасија и Зорке. У осмој години живота дошао је у Сарајево гдје је завршио школу. Жеља му је била да своје школовање настави и заједно са својим оцем одлази у Охрид код владике Николаја Велимировића од кога је добио благослов за упис на Богословски факултет Српске православне цркве у Београду. У Саборном храму у Београду, епископ Варнава примио је жезал, те након тога одржао бесједу која је најбоље свједочила о њему као добром и вјерном пастиру, те храбром истинољупцу и Христоносцу.
Монашење, као и рукоположење у чин јерођакона, обавио је Свети митрополит дабробосански Петар 3имоњић, који је мученички пострадао од усташа. Све вријеме Другог свјетског рата Свети Варнава остао је у Сарајеву, под влашћу такозване Независне државе Хрватске где је тешку ратну судбину и искушења дијелио заједно ca својим народом.
Послије Другог светског рата, јерођакона Варнаву је блаженопочивши епископ зворничко-тузлански Нектарије, рукоположио у чин јеромонаха, и произвео у чин протосинђела.
Митрополит Нектарије га након тога поставља на двије парохије у Сарајеву, како би задовољио духовне потребе православног народа у овом граду.
Након примања архијерејске грамате и након одлуке Светог архијерејског сабора Варнава с пуно љубави долази у Сарајево. Међутим ту га дочекује будна Служба државне безбједности која га је непрестано пратила и прислушкивала. Он смјерно одолијевајући свим притисцима тадашње комунистичке власти, наставља да бесједи у сарајевској Саборној цркви, те га 25. децембра 1947. године лишавају слободе. Комунисти га тада оптужују да је „починио злочин издаје, као и слабљења војне и економске моћи државе, те ширења националне и вјерске мржње“.
Послије изрицања пресуде од 11 година строгог затвора Варнава је, са ријечима Псалмопојца Давида „Газе народ твој, Господе, и достојање твоје муче“, без страха и отпора, отишао у затвор.
Свети исповједник Варнава Хвостански један је од многих канонизованих у Српској православној цркви који су својим дјелом и животом везани за Сарајево. Сарајевски Срби подижу велелепни храм на брду Врањеш, у част Светом Варнави, свакодневно се присјећајући његове жртве за православни народ у овим крајевима.
Свети Варнава упокојио се 1964. године у манастиру Беочин гдје је и сахрањен. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, од 18. маја 2004. године, име епископа Варнаве унесено је у диптих светих.
Спомен на овог Светитеља обиљежава се 12. новембра.
Ове године 30. јуна планирано је велико освећење овога храма, када ће и дјелић моштију Светог Варнаве, који је прије неколико мјесеци донесен из Беочина у Саборни храм у Сарајеву, уз благовлов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, бити пренесен у храм Светог Варнаве, на радост и спасење вјерног народа Источног Сарајева и Сарајевско-романијске регије.
