Kако истиче психолог Слађана Ђаковић након цјелокупне ситуације са пандемијом, која је иза нас и тренутном инфлацијом све већи број особа на подручју града Источно Сарајево са симптомима анксиозности и депресије.
Зашто је повећан број људи са симптомима анксиозности и депресије?
Утицај који је оставила пандемија на ментално здравље је већ евидентан. Kод пцијената који су преболовали КОВИД-19 и имали теже симптоме, углавном су се могле уочити дијагнозе попут паничних поремећаја, анксиозности, депресије итд. Пацијенти су углавном имали интелектуални замор, заборављање, тешко памћење, несанице, а неки су условно речено имали депресивни синдром. Сада се као окидач за ова стања јавља егзистенционална паника која је јако изражена. Инфлација која се јавља представља додатни окидач за одређени број становништва нашег града. Повећан је број људи који пате од анксиозности и депресије, али је појачан и интензитет код особа које су већ биле у некој фази тог стања.
Kоја је разлика између депресије и анксиозности?
Депресију обиљежавају туга, безвољност, губитак наде, а анксиозност је обиљежена страхом. Често су симптоми испреплитани па се ова два стања јављају заједно.
Kако препознати депресију, који су њени симптоми?
Депресију обиљежава готово сталан осјећај туге, губитка интереса за активности у којима је особа уживала, осјећај беспомоћности. Она утиче на осјећаје и размишљање. Долази до недостатка концентрације и губитка мотивације. Ови симптоми могу довести немогућности функционисања у приватном и пословном окружењу. Могу се јавити појачана раздражљивост, изливи бијеса окривљивање себе и других. Особе које пате од депресије могу видјети себе као мање вриједне, а околину доживљавати као не подржавајућу.
Физички симптоми који могу бити присутни су осјећај умора, исцрпљености, губитак апетита, те поремећаји сна и сексуалног функциониосања. Док анксиозност има сасвим друге симптоме.
Kоји су симптоми анксиозности?
Анксиозност, или тјескоба је за разлику од депресије стање које обиљежавају осјећај уплашености, страха, бриге, те панике. Симптоми везани уз размишљање могу бити нервоза, тешкоће са концентрациом, страх од лоших догађаја, очекивање најгорег исхода неке ситуације, стално размишљање о томе, несигурност, могу се појавити и опсесивне мисли везане за егзистенцију, болест, смрт, окривљивање себе итд. А, физички симтоми који се јављају су најчешће тјелесна напест, унутрашњи немир, укоченост, или трњење, осјећај врућине, несигурност у ногама, вртоглавицаа, лупање срца, осјећај гушења, дрхтање руку, успорена пробава итд.
Важно је истаћи да код анксиозних поремећаја способнст разлучивања стварности од фантазија остаје очувана, па се разликује од психоза.
Kако пронаћи рјешење?
Важно је да знамо да постоје ситуације у којим је нормално да особа осјећа симптоме сличне депресији и анксиозности ситуације попут губитка члана породице, неке особе која нам је значила, губитка посла, неке болести итд. Тада ово стање представља природни процест туговања, ком је потребно вријеме. Свака промјена је тешка, па и она на боље. Врло је важно на вријеме препознати проблем и ухвати се у коштац са њим. Зато пратите своје расположење, препознајте своје стање-информишите се.
Успоставите равнотежу између свог посла и приватног живота. Промјене могу бити тешке, чак и оне на боље, али суочите се. Тапкање у мјесту није рјешење. Радите технике за савладавање негативних мисли које буде тјескобу. Сви смо ми људска бића, не гледајте на анксиозност и депресију као нешто што старшно звучи. Не потискујте то у себе. У 21 вијеку су нам наметнути високи стандарди пословног, и личног успјеха. Ради којих је темпо живота постао убрзан, динамичан и стресан, а вјерни пратилац оваквог темпа живота је анксиозност.
Схватите да смо сви само људи и да се нисмо родили са упутством за живот. Нормално је да гријешимо, не осуђујте себе. Упражњавајте физичку активност, једите здраво, редовно спавајте, ослободите се стреса. Подијелите свој проблем, да бисте га уполовили и потражите помоћ истиче Слађана Ђаковић.
