И до 50 одсто пчела је угинуло током ове зиме у Српској, а иако није толико критично на југу БиХ, пчелари ипак кажу да је из годину у годину ситуација све гора.
Њиховом угинућу је допринио, између осталог, недостатак полена, али и нестабилно вријеме, као и болести које нападају пчеле.
Зоран Бојић из Удружења пчелара “Пчела” Лакташи за “Независне новине” каже да још увијек немају тачне податке, али да је највјероватније око 50 одсто угинулих пчела.
“Највећи проблем, према мојој процјени, био је недостатак полена, јер је прошле године била велика суша па пчеле у јесењем периоду нису могле да скупе довољне количине полена, који је њихова основна храна. Поред тога, ако се појави још која болест, то је само додатно допринијело њиховом угинућу”, рекао је Бојић.
Он је појаснио да се управо због свих наведених проблема нису развиле зимске пчеле, те су остале оне слабе.
Самим тим, како каже, ако су изгубили отприлике половину пчелињака, вјероватно ће и приноси меда бити мањи, односно, “ако је дупло мање кошница, биће и дупло мање меда”.
Да је слична ситуација и у Херцеговини, потврдио је за “Независне” Славен Цвитановић, предсједник Савеза пчелара “Кадуља” Љубушки, који је казао да су губици доста велики, те су и те како већи него претходних година.
“Усљед нестабилног времена, слабе паше, те пчелињих болести, тј. варое, у комбинацији са неповољним факторима, дошло је до већих губитака. Свака година је за себе специфична и морамо се прилагођавати”, истакао је Цвитановић.
Нагласио је да је све теже пчеларити у оваквим условима у Босни и Херцеговини.
Према његовим ријечима, он у овом тренутку не би хтио лицитирати са бројкама, али је сигурно примјетно да је четвртина, односно 25 одсто, губитака пчела на подручју Херцеговине.
Како каже, примјетно је да је велика потражња за нуклеусима, као и за пчелињим друштвима.
Претходно је и Дамир Барашин, предсједник Савеза удружења пчелара РС, казао да је ова године почела лоше за пчеларе, као и да су у овом мјесецу тек очекују велики губици.
Како је рекао том приликом, пчеле у јесен нису биле у прилици да се спреме за зиму, те обезбиједе себи квалитетну зимницу, а “биле су изузетно велике врућине, недостатак влаге и полен је био потпуно неквалитетан”.
Слична ситуација је и у Србији, а Савез пчеларских организација Србије (СПОС) је прошле седмице саопштио да, иако је још рано за коначни суд, прве информације са терена указују да се угинућа пчела у Србији ове зиме крећу између 15 одсто и 90 одсто, зависно од региона, са процијењеним просјеком од изнад 50 одсто. Навели су да сличне информације стижу и из остатка Европе, као и да је у Мађарској скоро идентична ситуација.
