Преживјела је земљотресе, пожаре, поплаве, забране и цензуре, различите догме и вијекове неизвјесности. Читала се на дневној свјетлости, али и ноћу, уз трептај најобичније свијеће. И управо у тој њеној истрајности лежи тајна њене моћи – да траје, да свједочи и да просвјећује.
Све до средине 15. вијека, књиге су настајале стрпљивим ручним преписивањем. Тај процес био је дуготрајан, скуп и често подложан грешкама, због чега су књиге биле доступне тек уским круговима – свештенству и племству. Преломни тренутак у историји писане ријечи доноси Јоханес Гутенберг, који је око 1440. године осмислио ручни апарат са покретним словима од олова и дрвену пресу. Овај изум омогућио је да се текст умножава брже, прецизније и у већем броју примјерака.
Прва књига штампана на овај начин била је Гутенбергова Библија, завршена 23. фебруара 1455. године. Осим што представља почетак нове епохе, сматра се и једном од најскупљих и најзначајнијих књига свијета. Од првобитно штампаних 185 примјерака, до данас је сачувано свега 44, од којих су многи недоступни широј јавности.
Масовно штампање књига означило је почетак њихове истинске демократизације. Књига је изашла из затворених кругова и постала доступна широј читалачкој публици. Њена распрострањеност допринијела је ширењу писмености и донијела дубоке промјене у култури, образовању и друштву у цјелини.
Сваког 23. априла обиљежава се Свјетски дан књиге, датум који симболично слави књигу, ауторе и читање. Овај дан установио је УНЕСКО, подсјећајући нас на значај књиге као чуваркећ знања, културе и слободе мисли.
Књига, та тиха пратиља човјечанства, и данас наставља своје путовање – од странице до странице, од генерације до генерације. У времену брзих информација, она остаје уточиште дубине, смисла и трајне вриједности.
