Многи свjетски политичари одали су пошту папи Фрањи, након што је објављена вијест да је врховни поглавар Римокатоличке цркве јутрос преминуо, истичући да је он успио да инспирише милионе људи и изван католичанства.
Потпредсједник САД Џејмс Дејвид Венс, упутио је саучешће поводом смрти поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање.
– Управо сам чуо да је папа Фрањо преминуо и срцем сам уз милионе хришћана широм свијета који су га вољели. Срећан сам што сам га јуче видио, иако је очигледно био веома болестан – написао је Венс на Иксу.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте, упутио је саучешће, истакавши да су папина посвећеност миру и саосјећање били инспирација милионима људи.
– Жалимо због смрти папе Фрање. Његова посвећеност миру и саосјећање инспирисали су милионе. Најискреније саучешће католичкој заједници и свима онима које је дотакла његова хуманост – написао је Руте на “Иксу“.
Потпредсједник италијанске владе и министар спољних послова Антонио Тајани, изразио је тугу и рекао да се папа Фрањо „вратио у Очев дом“.
– Папа Фрањо се вратио у Очев дом. Бринуо је о свим живим бићима, показивао милосрђе и братство: био је велики понтиф. Пријатељ Италије. Молимо се за њега и за будућност читаве Католичке цркве – написао је Тајани на мрежи Икс.
Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, навела је да свијет данас „оплакује смрт папе Фрање“.
– Својом понизношћу и чистом љубављу према онима мање срећним, инспирисао је милионе, далеко изван Католичке цркве. Моје мисли су са свима онима који осећају овај дубоки губитак. Нека нађу утјеху у идеји да ће насљеђе папе Фрање наставити све да нас води ка праведнијем, мирнијем и саосјећајнијем свијету – навела је она.
Француски предсједник Емануел Макрон, такође је изразио дубоко поштовање према папи, истичући да је током свог понтификата увијек био уз најрањивије и најслабије чланове друштва.
– У времену рата и бруталности, имао је осјећај за друге, за најслабије – рекао је Макрон и додао да је папа Фрањо, од Буенос Ајреса до Рима, желио да Црква донесе радост и наду најсиромашнијима, пренио је Ројтерс.
Вјероватни будући канцелар Њемачке Фридрих Мерц, рекао је да ће папа Фрањо бити запамћен по неуморном залагању за најугроженије припаднике друштва.
– Био је вођен скромношћу и вјером у Божје милосрђе – написао је Мерц на Иксу.
Холандски премијер Дик Схоф, описао је папу Фрању као „човјека из народа“, који је својим једноставним животом, служењем и саосјећањем, постао узор многима, како католицима, тако и онима који нису били католичке вјере.
– Свјетла Католичка заједница се опрашта од вође који је препознао горуће проблеме нашег времена и скренуо пажњу на њих – рекао је Схоф.
И израелски предсједник Исак Херцог, послао је поруку саучешћа, наглашавајући дубоку вјеру и саосећање због смрти папе Фрање. – Посветио је свој живот помоћи сиромашнима и позивао је на мир у свијету у којем владају сукоби. Надам се да ће његове молитве за мир на Блиском истоку и за безбједан повратак талаца у Гази, ускоро бити услишене – навео је Херцог на Иксу.
Предсjедник Европског савjета Антонио Кошта, придружио се милионима људи који широм свijета тугују због смрти папа Фрање, а којег је он описао као дубоко саосjећајног.
– Било му је стало до великих глобалних изазова нашег времена – миграција, климатских промjена, неједнакости, мира – као и до свакодневних борби сваког и свих – нагласио је Кошта на Иксу.
Висока представница ЕУ за спољне послове и безбjедносну политику Каја Калас, упутила је изразе саучешћа свим католичким вjерницима на свijету, наводећи да је са великом тугом сазнала за смрт папа Фрање.
– Када смо се недавно срели у Риму, захвалила сам папа Фрањи на његовом снажном вођству у заштити најугроженијих и у одбрани људског достојанства – навела је Калас на Иксу.
Предсједница Европског парламента Роберта Мецола, истакла је на Иксу да Европа жали због смрти папе Фрање.
– Његов заразни осмијех, освојио је срца милиона људи широм свијета. „Народни папа“ остаће упамћен по љубави према животу, нади у мир, саосјећању за једнакост и социјалну правду. Нека почива у миру – поручила је Мецола.
Папа Фрањо преминуо је рано јутрос након дуге борбе са респираторним и бубрежним обољењима.
Након његове смрти у Ватикану је наступила седисваканција – раздобље без Папе ‘sede vacante’ (празна столица). Обреди који прате избор папе стари су вијековима.
Право избора папе имају кардинали млађи од 80 година. Њих је тренутно 135, међу којима су и двојица хрватских, Винко Пуљић и Јосип Бозанић.
Након смрти или оставке папе, кардинали се састају у Сикстинској капели у Ватикану, гдје се заклињу на тајност и изолују се од вањског свијета. Назив конклава долази од латинског израза “cum clave“ (под кључем).
Изоловани кардинали могу расправљати о заслугама могућих кандидата. Отворена кампања није допуштена, али то је „и даље изразито политички процес“, пише Би-Би-Си.
Избор се проводи путем низа тајних гласања, при чему сваки кардинал исписује име по властитом избору на комад папира. За избор папе потребна је двотрећинска већина.
Сваког дана одржавају се четири круга гласања, све док један кардинал не добије потребну двотрећинску већину.
Гласачки листићи се спаљују након сваке сједнице, испуштајући дим који могу видјети посматрачи на Тргу светог Петра и шире. Ако је дим црн, кардинали нису донијели одлуку. Бијели дим означава да је изабран нови папа.
