„Први разлог је што Уставни суд БиХ нема, нити је у досадашњој пракси имао, надлежност за одлучивање о избору влада ентитета. Ријеч је о искључивој надлежности уставних судова ентитета, у овом случају Уставног суда Републике Српске. Уставни суд БиХ је у својим ранијим одлукама потврдио усклађеност Устава Републике Српске са Уставом БиХ“, рекао је Селак.
Селак је навео да је други разлог за одбацивање захтјева, као недопуштеног и питање основа на којем се заснива сам захтјев.
„У захтјеву се позива на кривичну пресуду Милораду Додику, тада предсједнику Републике Српске, и наводно непостојање права на именовање мандатара. Међутим, питање извршења кривичних пресуда, правних посљедица и евентуалних посљедица у правном поретку није у надлежности Уставног суда, већ у искључивој надлежности редовних судова, и то оног који је донио правоснажну пресуду, као и оног који је евентуално задужен за извршење“, прецизирао је министар Селак.
Према његовим ријечима, ради се и о правном питању разлике између правоснажности и извршности кривичне пресуде, што се у самом захтјеву избјегава поменути, па је и то додатни разлог за његову недопуштеност.
„Влада Републике Српске је легално изабрана. Мандатар, а касније и предсједник Владе, је легално именован и изабран, те је једино очекивање да Уставни суд донесе одлуку о недопуштености захтјева и евентуално упути подносиоца захтјева на надлежни суд, а то је Уставни суд Републике Српске“, истакао је Селак.
Министар Селак је поручио да би свака другачија одлука представљала коначно рушење Уставног суда БиХ.
