Насловна Најновије Сећање на прогнане и убијене у акцији „Олуја“, у вријеме када је...

Сећање на прогнане и убијене у акцији „Олуја“, у вријеме када је један народ нестао

62
0

Српски народ се сјећа прогнаних и убијених у „Олуји“, операцији хрватске војске и полиције, током које је око 2.000 Срба убијено или нестало, а више од 220.000 протјерано из Хрватске. Прије 29 година за само 48 часова, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто. Породице жртава још увијек траже правду.

Линта: Срби у Хрватској данас грађани трећег реда

Miodrag Linta - Srpskainfo

Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције „Олуја“, подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.

Избегличка колона

Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избјегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Избјеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.

У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта данас углавном  живе без струје, квалитетне инфраструктуре и ускраћени за бројна основна људска права .

Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободио

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бјекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премјештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дјела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног вијећа Трибунала, спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

Ante Gotovina | Vijesti Hercegovina.Info

У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција „Олуја“ у љето 1995. била удружени злочиначки подухват с предсједником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протјера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо вијеће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват, у циљу протјеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додјељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

Српска јавност ову вијест дочекала је са нескривеним разочарањем.

Погинуло или нестало око 2.000 Срба, прогнано више од 220.000

У акцији „Олуја“, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуло је или нестало око 2.000 Срба.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине, коју је заузела хрватска војска, избјегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сјећања на страдале и прогнане Србе.

ИЗВОРРТС
Претходни текстДемонстранти траже да се “муслимани склоне са улица“
Сљедећи текстШкипина пита полицију и Тужилаштво, докле је стигла истрага о паљевини возила породице Југовић?