Српска православна црква слави данас Света три јерарха, празник посвећен Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом, који су заузели високо мјесто у историји хришћанске цркве.
Света три јерарха заједнички је празник три васељенска учитеља који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли савременике.
Празник је уведен у 11. вијеку, 1084. године у Цариграду, чиме је окончан велики јавни спор о важности сваког васељенског учитеља појединачно.
Једни су уздизали Василија Великог због чистоте и храбрости, други Григорија Богослова због богословља, а трећи Јована Златоустог због рјечитости и јасноће у проповиједању хришћанске вјере.
Међутим, сва три светитеља јавише се у сну епископу Ехватијском, рекавши му да су они једно у Бога, да међу њима нема ништа противуречно и да нема ни првог ни другог ни трећег.
Тако је састављена заједничка служба и празник Света три јерарха, који се празнује данас, 12. фебруара по новом, односно, односно 30. јануара по Јулијанском календару.
Сваки од светитеља има и свој посебан дан.
Док се у Грчкој славе као црквени, национални и школски празник, у нашим крајевима се ови свеци сматрају за заштитнике људи и животиња од студених и злих вјетрова.
Слави се као еснафска слава металаца.
