Српска православна црква и вјерници славе дан Светих врача Козме и Дамјана – светитеља и небеских љекара који су бесплатно исцјељивали болесне. Празник се посебно обиљежава у здравственим установама, јер Свете Враче љекари славе као заштитнике своје професије.
Свети Козма и Дамјан били су љекари, по хришћанском учењу чудотворци. Рођена браћа, родом из Мале Азије, по смрти оца, као дјеца су крштени и у хришћанском духу васпитани.
Према предању, светитељи су помагали и лијечили не тражећи заузврат ништа „ради добитка и богаћења, већ Бога ради“ па су у народу познати као свети Бесребреници.
– Изучивши љекарску умјетност, ова света браћа исцјељиваху сваку болест, јер им у свему помагаше благодат самога Бога. И на које год болесне људе и стоку полагаху руке своје, ови одмах потпуно оздрављаху. Но добри исцјелитељи ни од кога не узимаху награду за исцјељења, због чега и бише прозвани: бесплатни љекари – наводи СПЦ.
– Свети Козма и Дамјан, браћа по тијелу, родом из Азије, сијали су добрим дјелима, па добише од Бога дар исцјељења и дароваше здравље и душама и тијелима лечећи сваку слабост и сваку немоћ – записао је владика Николај Велимировић.
Записано је, такође, да је Козма „љуто замјерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излијечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата“.
Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у мјесту Фереману. Светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, представљају се на иконама и фрескама у средњовјековној одјећи, с ковчежићима у којима су носили лијекове.
Једна од најпознатијих фресака с ликовима Светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог.
Вјеровања и обичаји
По народном вјеровању, овај дан посебно је добар за молитву за оздрављење. Свети Врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током цијеле године.
Болесници се завјетују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји вјеровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама.
Постоји и вјеровање и да без пријеке потребе не треба излазити из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома.
