Република Српска и Србије немају намјеру да стану са пројектом хидроелектране Бук Бијела, а Црна Гора неће бити баријера у његовој реализацији, али тражи валидну процјену да ли угрожава Дурмитор и Тару, поручено је након састанка ресорних министара Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Министар енергетике и рударства Српске Петар Ђокић рекао је, након састанка са ресорним министрима Србије Дубравком Ђедовић Хандановић и Црне Горе Сашом Мујовићем, да је важно завршити започете пројекте и ријешити отворена питања.
Ђокић је рекао да је Бук Бијела предмет интересовања свих и да је права штета што је много деценија прошло и много средстава „отишло у Дрину“ из себичних политичких разлога који су блокирали реализцију овог пројекта.
Он је нагласио да је пројекат Бук Бијела вриједан 40 милиона евра и да је у припремне радове до сада протрошено 12 милиона евра.
– Република Српска нема намјеру да стане, ни Влада Србије нема намјеру да стане. Морамо отклонити неке препреке које стоје на путу изградње – поручио је Ђокић на конференцији за новинаре у Београду.
Поводом поруке црногорског колеге да Подгорица неће подржати овај пројекат ако се може одразити на Дурмитор и Тару, Ђокић је рекао да је кључно да се о свему пита струка, јер сви заједно имају одговорности према европским стандардима, те да ће бити израђена студија утицаја на природну околину.
Када је ријеч о питању накнада за Билећко језеро, које је покренула црногорска страна, Ђокић је рекао да је и о томе било ријечи на данашњем састанку у Београду и да ће Српска пронаћи модел накнаде.
Он је нагласио да је јако важно заједнички радити на преносној мрежи на којој ће у перспективи бити прикључени сви нови објекти.
Хандановићева је, након трилатералног састанка у згради Владе Србије, рекла да су припремни радови на „Бук Бијелој“ завршени, али да је неопходно отклонити препреке које постоје у Федерацији БиХ и пронаћи одржива рјешења.
Она је навела да су у овај заједнички пројекат Србија и Српска уложиле много новца, да су претходно урађени и завршени припремни радови и да се ради на студији утицаја на животну средину.
– Ријеч је о хидроцентрали снаге 114 мегавата, изузетно важном пројекту – рекла је она.
Хандановићева је додала да је Дрина често граница, али и огроман хидроенергетски потенцијал, те да су важни и други пројекти на средњој Дрини, а за њихову реализацију кључан је дијалог са партнерима у ФБиХ.
Мујовић је рекао да се све земље региона налазе у процесу енергетске транзиције и да је важно сагледати како једне другима могу бити подршка и помоћ, те указао на потребу изградње преносних капацитета.
Када је ријеч о пројекту Бук Бијела, Мујовић је рекао да у истој мјери колико воли енергетику, толико и поштује своју земљу и одлуке црногорског парламента да се заштите Тара и Дурмитор.
– Ми нећемо бити камен спотицања и баријера у реализацији пројекта „Бук Бијела“, само тражимо валидну процјену да ли угрожава Дурмитор и Тару – рекао је Мујовић и додао да Црна Гора неће да жмури у вези са тим.
Када је ријеч о накнади за Билећко језеро, Мујовић је рекао да је Црна Гора покренула ово питање са „мртве тачке“, јер јој припада нека врста накнаде.
– Тражимо правично рјешење, не смијемо да жмуримо и одустајем од оног што нам припада – навео је Мујовић и додао да је важно да постоји добра воља да се ријеши ово заједничко питање и проблем који тишти Црну Гору.
