Петнаестогодишња Кристина Лопатић са Пала, добитник овогодишње награде „Змијањче“ за пјесму „Чувајмо Републику Српску“, изјавила је да је у својој пјесми описала градове у Српској, знамените писце, српски језик и српско писмо.
Награда за најбољег младог писца у Републици Српској биће јој уручена 25. августа у Бањалуци када ће свечано бити отворен 58. „Кочићев збор“.
Лопатићева је рекла да је поносна што је добила јединствену награду „Змијањче“ која јој много значи.
– Потајно сам се надала награди јер сам пјесму писала необичним стилом кроз акростих. Жири је препознао квалитет стиха, љепоту риме и наградио ме. Дуго сам је писала јер сам морала испунити захтјеве своје наставнице Радомирке Лаловић која је била моја подршка – навела је Лопатићева, која је завршила Основну школу „Србија“ на Палама.
Она је истакла да је порука пјесме јасна и да гласи – морамо чувати своју Републику, борити се за њу и за свој род, баш као што је то некада радио Петар Кочић.
Кристина каже да је читала Кочићева дјела и да су јој баш она била инспирација да пише о својој Републици јер је и Петар Кочић волио своју отаџбину и борио се за њу.
– Волим да пишем поезију јер тако искрено откријем своја осјећања, тада душа проговори, а ја то запишем – рекла је она.
Лопатићева је носилац Вукове дипломе, а уписала је општу гимназију у Средњошколском центру „Пале“.
Учествовала је на бројним манифестацијама као што су школске приредбе, општинска и републичка такмичења у рецитовању, смотре рецитатора. Лопатићева је освојила прво мјесто на републичком такмичењу за најбољи литерарни рад поводом Дана Републике Српске, као и друго мјесто на рецитаторском такмичењу у Бањалуци.
Прочитајте награђену пјесму:
ЧУВАЈМО РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Р
Реци, хајде реци! Ко су ти преци?
Гдје ти је рођен дјед, а гдје прадјед?
Ту, гдје је њихова слика,
ту је твоја република.
Е
Еј, ево ме овдје!
Ево ме овдје гдје сунце сија,
гдје растемо срећно, и ти, и ја.
Лијепо је овдје, не мрдам ни стопе,
ево ме овдје у срцу Европе.
П
Питам се, знају ли сви,
да су овдје макови најцрвенији,
да бршљан сеже скоро до неба,
да нам ништа више не треба.
Свима се смије зрачак среће,
овдје је нама вјечно прољеће.
У
Устај! Погледај!
Широка поља и жито зрело…
Запјевај, коликко би грло хтјело!
Пјева и Дрина радости пуна,
пјева и Врбас, Сана и Уна.
Б
Бирај! Хајде, изабери!
Гдје је живот по твојој мјери?
Гдје из камена босиљак дише,
гдје тамјан из цркве мирише,
гдје земља није посна,
квасе је Неретва и ријека Босна.
Л
Лијепо је, заиста, љепота прија,
Вишеград краси на Дрини ћуприја.
Знао је Андрић и много више,
овдје се славна историја пише.
И
И… Шта да се још каже?
Не знам шта ми је од чега драже.
Зеленгора, Јахорина ил’ Романија,
Мајевица, Грмеч. Козара ил’ Лелија?
К
Ко? Ко не зна гдје је мој град?
Тај не зна да ли је стар или млад.
Грли га Миљацка, Требевић љуби,
пријестоница прва, гдје живе Срби.
А
А, гдје су пјесници, најбољи писци?
Овдје у нашој републици.
Кочић, Ћопић, дарови од Бога,
учимо стихове Рајка Нога!
