Српски језик и ћирилица темељ су културног и националног идентитета и њихова заштита је кључна за српски културолошки опстанак, поручила је данас министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић у Београду, на манифестацији „Дани Српске у Србији“.
Тривићева, која учествује у раду панела о теми: „Идентитет: језик, уметност, култура – Јединственост културног простора Републике Српске и Републике Србије“ на Универзитету умјетности у Београду“, истакла је јединственост простора Српске и Србије.
„Идентитет једног народа кроз разне облике културног и материјалног и духовног насљеђа заиста се његује између Србије и Српске на начин да смо донијели Повељу о српском културном простору, да организујемо различите програме попут овог панела, али и различитих форума о заштити ћирилице, српског језика и писма“, рекла је Тривићева.
Она је констатовала да је култура кључни ресурс за развој и да активно укључивање јавности у процес очувања баштине има велику улогу у подизању свијести грађана о значају културног насљеђа, а кроз одговарајуће образовање и информисање о културној баштини и њеном значају за афирмацију културног идентитета.
„Културно насљеђе смо дужни сачувати, заштитити и оставити будућим генерацијама као што су нама оставили наши преци. Уколико знамо ко смо, у којем смјеру се крећемо и шта тачно посједујемо, тада можемо дефинисати културу нашег друштва. Изградњом културног идентитета, друштво дефинише културу“, оцијенила је Тривићева.
Она је указала да је у Републици Српској ступио на снагу Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма који уређује систем заштите, очувања и начин кориштења језика и писма српског народа као нематеријалног културног насљеђа, те утврђује начин друштвене бриге о заштити и очувању језика српског народа и ћириличког писма.
Она је напоменула да је исти закон, са мањим измјенама, прилагођеним државном уређењу и приликама донесен 15. септембра прошле године и у Републици Србији, саопштено је из ресорног министарства
„Доношење ових законских рјешења је природан и логичан слијед у примјени Повеље о српском културном простору, споразума који дефинише заједничко дјеловање Републике Српске и Србије, потписан између два надлежна министарства“, навела је Тривићева.
Министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић истакао је важност да Срби буду заједно и да се у сваком тренутку осјећа међусобна блискост.
„Један смо народ, у менталном, културолошком и са аспекта традиције, историје, вере и нисмо у позицији ни да помислимо да је могуће да нам неко ускрати афирмацију таквих права“, рекао је Ружић.
Он је указао да постоје покушаји неких да ријеку Дрину представе као „разделницу“ српског народа, истакавши да то она није, већ да Дрина спаја, да је она кичма која у сваком смислу повезује.
„Обавеза Србије као матичне државе је да све вредности српског народа афирмише како у Републици Српској тако и свуда где живе Срби и да на тај начин и српски идентитет стави на пијадестал који заслужује, не угрожавајући, наравно никог другог“, рекао је Ружић.
Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић поручио је данас да Срби у Републици Српској и у Србији немају пречег и важнијег посла од заштите и његовања српског језика и писма, ћирилице, православне вјере, своје традиције и историје.
Он је нагласио да је јединственост српског културно-умјетничког и информативног простора са двије стране Дрине у заштити језика, писма, вјере и народног блага велико охрабрење и највећа помоћ.
Цицовић је навео да је манифестација „Дани Српске у Србији“ у склопу које је овај панел организован постала још „један мост преко Дрине“, најшири и најљепши.
На панелу су учествовали и замјеник управника Народне библиотеке Србије Драган Пурешић, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков, директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић, вршилац дужности управника Народног позоришта у Београду Светислав Гонцић, вршилац дужности директора Народног позпришта Републике Српске Дијана Грбић, уредник Културно-уметничког програма РТС-а Владимир Кецмановић, те уредник Културног програма РТРС-а Ернест Завила.
