У Београду су 3. јуна 1968. године избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, као одјек протеста који су се у то доба дешавали широм западне Европе.
Узрок демонстрација био је огроман раскорак између стварности /све већег социјалног раслојавања и удаљавања од прокламованих идеала/ и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву.
Демонстранте је милиција растјерала бруталном силом, а било је и погинулих и повријеђених.
Седмог дана протеста тадашњи југословенски предсједник Јосип Броз Тито, јавно је подржао већину студентских захтјева, али су након тога многи од вођа демонстрација били ухапшени, а неки професори отпуштени са факултета.
