Протојереј-ставрофор Владимир Ступар, истиче да Христово васкрсење представља побједу живота над смрћу и да радост Васкрса превазилази границе овога свијета, напомињући да празник не треба да се прославља само и искључиво у кругу породице.
„Побједа Христова је уједно и наша побједа. Тај празник не би толико био за нас значајан, да ми не учествујемо свецјелосно у његовим страдањима и васкрсењу“, изјавио је Ступар за Срну.
Он је нагласио да су хришћани на лични начин прошли кроз васкрсење, када су крштени.
„Крштење је било наше лично погребење са Христом и наше лично васкрсење, на симболичан, али реалан начин. Тако да смрт, гријех и ђаво, не могу да дјествују у нашем животу“, додао је Ступар.
Међутим, по људској слабости и навици, људи свакодневно гријеше, каже Ступар, и додаје да је Господ оставио у цркви своје Свете тајне, прије свега, покајање и исповијест, да можемо и након крштења поново се обновити и живјети силом васкрсења.
„Тајна над тајнама јесте Света литургија у којој сваки пут исповиједамо Христово погребење и његово васкрсење када служимо и причешћујемо његовим тијелом и крвљу“, наводи Ступар и додаје да Господ иде добровољно на своје страдање.
Свештеник Ступар истиче да Срби, прије свега, Васкрс прослављају у цркви, кроз Свету литургију и причешће.
„Показујући свој идентитет, да смо на првом мјесту дјеца Оца небеског, да смо браћа и сестре Христове, да смо носиоци Духа Светог, миропомазани и освећени Богом. С друге стране, ту радост преносимо у своје домове, али исто тако у цијелу васељену, свијет“, каже Ступар.
Према његовим ријечима, обичаји не дају празнику духовну ноту и значај.
„Празник је толико значајан, односно Христова жртва као јагњета Божијег које је заклано за живот свијета. Његово откупљење нас из канџи демона, смрти, страсти и гријеха је толико значајно, важно да сами обичаји нису толико изражени, као, напримјер, за Божић“, указује Ступар.
Он наглашава да је Господ дошао ради страдања и да је то, уствари, центар цјелокупног празника, али освијетљено васкрсењем.
„Без васкрсења, страдање постаје потпуно бесмислено. Црвено јаје означава крв Христову, основно је обиљежје када су у питању обичаји и символише рађање новог живота, као пиле које излази из јајета. Главно за Васкрс јесте наш поздрав Христос васкрсе – Ваистину васкрсе“, навео је Ступар.
Он додаје да, када је у питању живот и безнадежност, страхови који човјека данашњице оптерећују, они су сви избрисани ријечима Христоса „Не бојите се, ја сам с вама“.
„Радост Васкрса превазили границе овога свијета. Ми, уствари, онај будући вијек већ сада предосјећамо, реално доживљавамо сједињени са Христом. Христос је исти и јуче, данас и сутра. Тако да нема мјеста било каквом песимизму, страху, бризи за егзистенцију ако смо са Христом“, истакао је Ступар.
Он указује да и у најраскошније и најбоље вријеме у смислу мира, материјалне егзистенције, напретка, ако се живи без Христа, људи ће страдати највише, зато што људска душа не може да се задовољи ничим другим осим Богом.
„Не може ништа материјално да надомјести Бога. Исто као што некога кога волите и ако нестане из вашег живота, било да је то ваше дијете, брат, сестра, муж, жена никакви материјални бенефит не може да замијени ту особу. Људску душу, никаква материјална добра не могу испунити ни учинити срећном и благословеном“, додаје Ступар.
Он је позвао људе да учествују у оптимизму који доносе хришћани, који није заснован на људској снази, него на чињеници Христове смрти и његовог васкрсења, вазнесења на небо, сједења са десне стране Оца и његовог будућег доласка.
Он је указао на то да се у Светој литургији сабира прошлост, садашњост и будућност и то постоје догађај љубави, заједништва.
„Управо то преносимо на свакодневни ниво нашег живота кроз љубав према ближњима, према онима са којима живимо и дијелимо животни простор, али исто тако с којима ћемо дијелити и будући вијек и царство небеско“, поручио је Ступар.
