Поред Спомен-обиљежја на Чемерну код Илијаша сутра ће бити обиљежено 30 година од страдања 32 српска цивила из овог села које су звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.
Парастос код споменика на Чемерну биће служен у 12.00 часова, а у 12.30 предвиђено је полагање вијенаца и цвијећа, саопштено је из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, која организује обиљежавање.
Из ове организације наводе да је окупљање заинтересованих да присуствују помену планирано сутра у 11.00 часова у мјесту Нишићи, код Цркве Светих Петра и Павла.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.
Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.
Током напада на ово српско село убијени су готово сви становнци, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све што је српско.
Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.
У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, те Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда „Сретно“ тадашње Територијалне одбране /ТО/ Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ.
Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.
Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.
Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 30 лица српске националности оба пола, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају напад на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.
