Овог момка ријетко виђамо у медијима, а посебно не на телевизији. Врло је популаран на друштвеним мрежама, а његово гостовање у једној емисији је било све – само не обично.
Тихомир Вања Остојић је, наиме, рођен и одрастао је у Сарајеву, а имао је једно нормално, обично дјетињство. Одрастао је са старијом сестром и сестром близнакињом и уживао је као и свако дијете све док није избио рат када је морао, као и већина, да одрасте преко ноћи.
У његовој четрнаестој години посљедице ратних околности довеле су до тога да се његов живот потпуно промијени.
– Једно јутро сам се пробудио и позвали су ме другови да беремо трешње у близини мог насеља, гдје никада пре нисмо ишли. Прво смо били на купању, а онда смо отишли да беремо трешње, започео је Тихомир причу о једном трагичном догађају.
– Било је означено неким знаковима за мине, међутим, у међувремену, те канапе су неке жене исјекле.
Они су наивно наставили даље дубоко у поље, за које нису знали да је минско. Тихомир је у једном тренутку брао трешње, а у другом је чуо експлозију. Послије 15 сати пробудио се у болници, на интензивној њези.
Плашио се да се пробудио, а да нису знали да је жив. Та агонија је трајала све док није почело да свиће и док није буквално видио свјетлост дана.
Био је свјестан, како каже, да се њему десило, а као дијете од 14 година, милион мисли му је пролазило кроз главу.
– Углавном, био сам срећан када сам схватио, и поред тога што сам видио шта ми се десило, што сам жив. Када сам видио сунце које допире до моје собе помислио сам, “вау човјече, у реду је, жив си”, пише Блиц жена.
Данас га прате на хиљаде људи на Инстаграму и ТикТоку који имају прилику да уживају у његовој фотографији, али и гдје могу да стекну довољно самопоуздања и вјере у себе да кажу, “хеј, ако може он, могу и ја”. Клонуле душе у њему виде мотиватора, а и сам каже да му је најгоре када га људи сажаљевају.
