Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /Гарда/ организоваће у недјељу, 19. октобра, у Трнову, обиљежавање „Октобарских дана“, меморијално сјећања на судбоносне догађаје за ову јединицу, 1. и 29. октобра 1994. године, када су током те двије непријатељске офанзиве живот изгубило 23 гардиста.
Према Протоколу, од 11.30 до 12.00 часова очекује се долазак и пријем породица, гардиста, бораца и гостију, а од 11.30 часова предвиђене су и изјаве за новинаре.
Парастос за погинуле припаднике гарде и све погинуле борце и цивиле у одбрани Трнова предвиђен је у периоду од 12.00 до 12.30 часова, након чега слиједи полагање вијенаца и цвијећа на Спомен-обиљежју.
Од 13.00 до 14.00 часова требало би да буде одржана пригодна културно-духовна академије и историјски час, речено је Срни у Удружењу.
Удружење гардиста Републике Српске позива све заинтересоване да својим присуством увеличају овај меморијални догађај и одају дужну пошту свим српским борцима и цивилима који су своје животе дали за слободу српског нараода и за Републику Српску.
У знак захвалности за жртву и херојство српских гардиста, којим је Општина Трново остала у Републици Српској, ова локална заједница једну од својих главних улица назвала је „Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Републике Српске“.
„Тог 1. октобра 1994. године у раним јутарњим часовима, муслиманске снаге су отпочеле јака и непрекидна офанзивна дејства на положаје Војске Републике Српске на планинама Игман, Бјелашница и Трескавица. Дејства су отпочела јаком артиљеријском подршком, након чега је услиједио напад пјешадијских непријатељских јединица. Одмах се могло уочити да су главни правци непријатељских дејстава усмјерени на рејоне и положаје које је бранила гардијска бригада“, наводи Жељко Дакић, аутор монографије о Гарди.
На вјечној стражи на обронцима планина Бјелашнице и Трескавице, бранећи Републику Српску и свој народ погинуло је 15 гардиста: Димитрија Арежина из Мркоњић Града, Драгољуб Арсић из Дрвара, Жељко Бјелаковић из Шековића, Горан Ћорић из Грахова, Јовица Добрињац из Градишке, Владислав Гавриловић из Бијељине, Томо Јелић из Рудог, Игор Јерковић из Мркоњић Града, Мирко Костић из Шековића, Драгољуб Милосављевић из Вишеграда, Драган Нединић из Дервенте, Бојан Њежић из Лакташа, подофицир водник Горан Станчић из Челинца, Саша Станојевић из Добоја и Борис Трифковић из Брода.
„Република Српска је остала без 15 голобрадих младића, мајке и очеви без 15 синова, а српски народ је остаб без 15 хероја, јунака, јер су гинули пролијевајући своју младу крв за слободу српског народа као браћа Југовићи, Милош Обилић, Иван Косанчић, браћа Мусићи, војвода Војислав Танкосић и многи други српски јунаци“, истиче Дакић.
Претпоставке о непријатељској офанзиви ширих размјера су се обистиниле и 29. октобра 1994. године.
У раним јутарњим часовима, уз веома снажну артиљеријску подршку, муслиманске снаге су извеле веома јак напад дуж цијеле линије одбране на све положаје које је бранила гардијска бригада у правцу Бјелашнице.
Међутим и сада, као и небројено пута раније, гардисти су показали храброст и витештво. Борбе су вођене током цијелог дана и у поподневним часовима напад је одбијен и сломљен. Муслимани су се повукли на почетне положаје. Све могуће расположиве снаге и средства 1. гардијске моторизоване бригаде су стављена у функцију одбране и заустављања напада и продора непријатеља у територију. Скоро комплетна команда бригаде је напустила командно мјесту у касарни у Калиновику и придружила се борцима на положајима.
Гардијска бригада је трпила велике губитке, што у материјалним средствима, што у живој сили. Гарда је поново крварила. Нажалост, и овај напад није прошао без жртава. У херојским борбама погинуло је осам гардиста.
На вјечној стражи, бранећи српску земљу, остали су гардисти Јово Башић и Радомир Ћуртовић из Требиња, Раде Елез, Витомир Регоје и Славко Пржуљ из Калиновика, Симо Новичић из Осмака, Мирољуб Радикић из Лопара и Драженко Шопаловић из Кнежева.
Наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске / генерала Ратка Младића/ о формирању команди и јединица Војске Републике Српске, наређено је да се формира Прва гардијска моторизована бригада. Бригади је одређена вишеструка намјена: да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике Српске и Главни штаб Војске Републике Српске и да Врховна команда Републике Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима.
Основна замисао је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава добровољно попуњена људством из свих крајева Републике Српске, односно из свих крајева бивше БиХ.
Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху.
