Насловна Најновије Увоз хране у БиХ у сталном порасту

Увоз хране у БиХ у сталном порасту

38
0

БиХ је у прошлој години у трговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа са свијетом забиљежила дефицит од 3,5 милијарди КМ и покривеност увоза извозом од 23 одсто, што указује на високу осјетљивост БиХ на нагле промјене и поремећаје у трговини храном, наводи се у анализи коју је данас усвојио Савјет министара.

Према анализи трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа БиХ са свијетом за 2023. годину, укупан обим трговинске размјене пољопривредно-прехрамбеним производима у сталном је порасту, али извоз у посљедње двије године стагнира на нивоу од милијарду КМ, док увоз расте и достигао је вриједност од 4,5 милијарди КМ у 2023. години.

Uvoz hrane u BiH

Пољопривредно-прехрамбени производи чине солидних шест одсто у укупном извозу  БиХ на инострано тржиште, док је на страни увоза тај дио већи и износи око 16 одсто, истиче се у анализи коју је припремило Министарство спољне трговине и економских односа.

БиХ нема јасну конкурентну предност, осим у мљекарском, воћарском и повртарском подсектору, а водећи извозни производ и даље је уље од сјемена сунцокрета, који је забиљежио пад извоза за 19 одсто у 2023. години, док је мањи извоз евидентан и за бијели шећер за 40 одсто, те смрзнуте малине за 34 одсто.

ЕУ је традиционално кључни трговински партнер БиХ и око 55 одсто увоза пољопривредно-­прехрамбених производа у БиХ је из ЕУ, док се на тржиште ЕУ из БиХ пласира око 46 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа, а највише у Хрватску, Њемачку, Италију, Словенију и Аустрију, и у нешто мањим износима у Шведску и Француску.

Истовремено, око 85 одсто укупног увоза пољопривредно-прехрамбених производа из ЕУ на тржиште БиХ јесте из Хрватске, Њемачке, Италије, Пољске, Мађарске, Холандије, Аустрије и Словеније.

И тржиште Цефте, гдје предњачи Србија, значајан је трговински партнер БиХ када је ријеч о трговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа.

Pad izvoza iz BiH u Rusiju

Из БиХ је на тржиште Цефте током 2023. године извезено око 41 одсто од укупног извоза пољопривредно-­прехрамбених производа, док је увезено око 29 одсто, саопштено је из Савјета министара.

Савјет министара прихватио је на сједници у Мостару Иницијативу Управног одбора Управе за индиректно опорезивање /УИО/ за покретање процедура за успостављање билатералног реципроцитета о враћању ПДВ-а иностраним пореским обвезницима између БиХ и других земаља.

Прихватањем билатералног реципроцитета стварају се претпоставке да регистровани ПДВ обвезници, привредници из БиХ, у тим земљама могу остварити право поврата ПДВ-а.

Правне препреке у погледу враћања ПДВ-а пореским обвезницима који немају сједиште на подручју БиХ отклоњене су доношењем Правилника о измјенама Правилника о примјени Закона о порезу на додатну вриједност из 2020. године, на основу којег БиХ о питању реципроцитета нема ограничења.

Тренутно БиХ има одлив средстава по основи поврата ПДВ-а иностраним пореским обвезницима, а нема средстава од поврата иностраног ПДВ-а.

Стога је Савјет министара задужио Министарство иностраних послова да предузме дипломатске активности према земљама које имају услов узајамности, с тим да приоритет буду земље с којима БиХ има значајну спољнотрговинску размјену, додаје се у саопштењу.

ИЗВОРсрна, фото илустрација
Претходни текстЗа “Амбер алерт“ потребна сагласност свих нивоа власти
Сљедећи текстНе постоји храброст да се одреди рок за одлазак странаца из Уставног суда БиХ