У Сокоцу је синоћ обиљежено 30 година од оснивања Фудбалског клуба „Сарајево“ из некадашњег Српског Сарајева. Додијељена су признања појединцима који су пружали подршку у опстанку овог клуба, члановима, те постхумна признања породицама играча који су преминули.
Овај клуб настао у Вогошћи, имао је своју такмичарску сезону од 1993. до 1998. године, када долази до замрзавања клуба.
Бивши голман Фудбалског клуба „Сарајево“ и један од организатора овог скупа Сретко Јанковић, навео је да су некадашњи млади играчи дошли на идеју да се активирају као ветерани, те да је та селекција тренутно активна. Каже да су заступљени у свим дијеловима Републике Српске, од Брчког до Требиња.
За ово обиљежавање изабрали смо Соколац, зато што смо овдје увијек били добро дочекани, а Милован Бјелица је човјек који нам је увијек излазио у сусрет, што могу да кажем такође и за Сташу Кошарца. Фудбалски клуб „Гласинац“, увијек нам је пружао услове јер ми никада нисмо имали свој терен, а подршка је била и за неке организационе сусрете наших гостију. Морам да нагласим да смо се превасходно одлучили због Војничког спомен-гробља „Нови Зејтинлик“. Дужност и обавеза свих нас је да не дамо забораву људе који су створили Републику Српску – нагласио је он.
Јанковић тренутно живи и ради Њемачкој, али како каже често долази у наше крајеве и више пута је обишао ово свето мјесто, на коме почивају најбољи и најхрабрији српски синови.
Кроз овај клуб, према његовим ријечима, прошло је преко 80 играча, а активно учешће у ветеранској секцији тренутно узима њих тридесет.
На скупу су се нашли играчи који сада живе широм Републике Српске и региона.
Међу присутнима је Мирослав Боровчанин који је дошао из Бијељине, Вељко Алексић са Пала, Славиша Брадоњић из Пожеге, из Вишеграда су стигли Жељко Шиљак и његов син, Огњен Крешталица из Сокоца, те многи други – навео је Јанковић.
Он је прецизирао да су постхумна признања додијељена породици Драгана Рашевића, који је преминуо у Швајцарској, играо мали фудбал а некад био члан ово клуба, затим породици Рајка Ешпека, који је био голман и породици Вељка Вуковића који је умро у Бијељини.
Дружење је било прилика да се евоцирају фудбалске успомене, али и оне приватне које су услиједиле током посљедњих 25 година.
