Српска православна црква и њени вјерници у суботу прослављају Петровдан, празник који је посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
Петар и Павле су први проповиједници хришћанства и најближи ученици Исуса Христа, а сам празник се сврстава у 15 највећих хришћанских празника.
Свети апостол Петар био је рибар и најприје се звао Симеон. Он је први од ученика јасно изразио вјеру у Господа Исуса рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога“. Петар је чинио велика чуда: лијечио је болесне, ваксрсавао мртве, чак су се и од његове сјенке исцјељивали болесници.
Свети апостол Павле био је родом из Тарса, најприје се звао Савле, а био је фарисеј и прогонитељ Хришћанства. Према предању био је десет година млађи од Христа. Повјеровао је у његову проповијед и постао један од највећих проповједника и теолога прве хришћанске цркве. Пошто је испунио дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, те организовао цркву у многобројним мјестима, могао је рећи: „Не живим ја, него Христос живи у мени“. Тада је био посјечен у Риму, у вријеме цара Нерона, кад и апостол Петар.
Петровдан је слава многих кућа у Српској и Србији. Сматра се календарском границом у години, као један од кључних датума љетног циклуса празника и често се повезује с Ивањданом. Обиљежава промјене у природи које доносе сљедеће годишње доба и хладније вријеме, а прати га много обичаја.
Уочи Петровдана најстарији укућанин бере по цвијет петровца за сваког у кући. На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.
У неким селима јужног Баната, на Петровдан ујутру дијеле јабуке првим сусједима за душу умрлих, а понегдје се јабуке односе у цркву на освећење.
Затим, постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на мјестима гдје се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују дјеца и омладина.
