Насловна Најновије Фочански фармаколози спајају народну са савременом медицином

Фочански фармаколози спајају народну са савременом медицином

251
0

Професори фармакологије Медицинског факултета у Фочи, лабораторијским експериментима, научно су потврдили љековито дејство биљке вријесак на пробавни тракт и испитују антимикробно дејство више планинских трава, специфичних за рејон Херцеговине.

Фочански фармаколози очекују, да ће неко од љекобиља из њихове лабораторије, уз додатна испитивања, којима би се утврдило у ком облику, дози и комбинацији, имају највећи ефекат на одређене болести, стићи и до тржишта лијекова као одговарајућа и научно утемељена замјена за синтетички лијек.

Након што су научно утврдили љековитост вријеска, под скенер су им у потрази за што бољим природним антибиотиком, дошли исландски лишај, дивљи оригано, матичњак и друге биљке са херцеговачких планина.

Са Катедре за фармакологију Медицинског факултета, која је све препознатљивија по великом броју публикација у престижним научним часописима, истичу да сада желе да њихови резултати добију практичну вриједност и буду на услузи грађанима.

Ове године вишеструко су награђени за научно-истраживачки рад, и од Факултета и од Универзитета.

Шеф катедре Драгана Соколовић, добила је награду за најбољег истраживача на Универзитету Источно Сарајево, Драгана Дракул најбољи је истраживач Медицинског факултета, док је Милица Цвијетић признање Факултета добила у категорији младих истраживача – асистената.

Професор фармакологије Драгана Дракул, прича да су све радили тимски и да су награђени, мање-више, за исте радове у којима су сви учествовали од идеје до реализације и публикације.

У три рада, у претходне три године, истраживали су употребу антибиотика и стање антимикробне резистенције у Републици Српској, по регијама, а посебно у Горњем Подрињу, укључујући и Горажде у Федерацији БиХ, док су у четвртом раду експериментом на пацову истраживали љековитост вријеска и здравца.

Дракулова наводи да су на званичном сајту Свјетске здравствене организације подаци за потрошњу антибиотика доступни за земље које тој проблематици већ годинама прилазе системски озбиљно, док се за БиХ и Републику Српску не могу наћи, па је било занимљиво упоредити их.

„Потрошња антибиотика у Српској у вријеме ковида превазишла је за неславних четири до пет пута неке европске земље. Потрошња је мјерена алатима које су општеприхваћени, а које прописује Свјетска здравствена организација, тако да се могу поредити са било којом земљом“, истакла је Дракулова.

Она је додала да је истраживање показало да ангажман у пракси може дати резултате, јер су нашли знатне разлике између појединих установа и појединих регија у потрошњи антибиотика.

Дракулова је истакла да то говори да појединачни ангажман, посебно када се укључе млађи љекари и студенти, може да направи помаке ка смањеној потрошњи антибиотика.

„То самим тим води до смањења проблема микробне резистенције, који је и Свјетска зравствена организација истакла као један од горућих проблема човјечанства и савремене медицине, а који нас лако може вратити у преантибиотску еру, у ситуацију да практично сви будемо угрожени од најбаналнијих инфекција, нешто што смо потпуно заборавили да је веома опасно и да може довести до смртног исхода, ако изгубимо вриједност антибиотика“, упозорила је Дракулова.

Она је истакла да се то може десити ако се, не сутра, веће данас, сви у ланцу здравствене заштите не промијене и озбиљније не позабаве овим проблемом.

Паралелно са испитивање синтетичких лијекова, на овој катедри испитују се и љековита дејства самониклих биљака, што би могло да послужи као алтернатива све већој отпорности бактерија на синтетичке антибиотике.

„Има доста биљака око нас које су у традиционалној употреби, а немамо никакве научне доказе који оправдавају такву употребу. Наша жеља је да спојимо та два научна интереса – интерес за антибиотике и антимикробну резистенцију и интерес за активне принципе биљака, да покушамо допринијети науци тиме што ћемо испитати антимикробно дјеловање читавог низа биљака које расту у нашој околини“, навела је Дракулова.

Према њеним ријечима, то се прије свега односи на испитивање љековитости биљака које расту на југоистоку Републике Српске, са акцентом на Херцеговину, гдје постоји доста ендемских биљака, а због специфичног споја сунца и камена.

„То су неке медитеранске културе које не расту у другим крајевима наше земље, а и ако расту, у Херцеговини имају већи садржај активних принципа, прије свега неких полифенолних једињења која потенцијално могу имати антисептичко и антимикробно дјеловање јаче него у сјеверним дијеловима са мање сунца“, додала је Дракулова.

У својим испитивањима тренутно су фокусирани највише на здравац и вријесак, али су љетос доста шетали по Херцеговини, по планинама, па су скупили и исландски лишај, дивљи оригано, матичњак…

„То су биљке које су доста познате, али када се направи права комбинација могу се добити потентнији апарати који потенцијално могу имати антимикробно, али и нека друга фармаколошка дејства. Задње двије године смо истраживали активне принципе етарског уља вријеска и активне принципе биљке здравац и ту имамо море лијепих резултата, од којих неки још нису публиковани“, навела је Дракулова.

У експеримантима су утврдили љековито дејство вријеска на систем за пробаву, односно на неке поремећаје тог тракта.

Дракулова је рекла да су врло јасно на неколико метода показали његово спазмолитичко и антидијареално дејство, што оправдава употребу вријеска у традиционалној медицини као спазмолитика.

„Много је болова и поремећаја који настају због грча глатких мишића у дигестивном тракту, а ми за таква стања немамо синтетске лијекове који немају и пратећа нежељена дејства. Због тога је велика вриједност пронаћи неки природни препарат са мање нежељених дејстава, а који ће бити упоредив по ефектима са синтетским лијековима, као што су неки аналгетици“, додала је Дракулова.

Она је навела да уз додатна испитивања, након што се формулише неколико љековитих облика вријеска у различитим дозама, ти препарати могу да доживе и своју комерцијализацију захваљујући истраживањима из ове лабораторије.

„Када се ухватите у коштац са науком, када тек почнете, задовољни сте када рецимо први испитате антидијерални ефекат вријеска, објавите у неком цијењеном часопису, то за почетак буде велико“, истакла је Дракулова.

Она је додала да је сан сваког научника да његово откриће и истраживање добије неку практичну примјену.

„Надамо се да ћемо направити искорак у том смјеру. Сада смо већ препознатљиви по великом броју публикација у квалитетним часописима, али оно за чим сада жудимо је да наставимо да радимо још јаче и да наши резултати добију практичну вриједност и буду на услузи грађанима“, истакла је Дракулова.

Асистент Милица Цвијетић, рекла је да се свим истраживачким радовима приступа детаљно и систематично и уз помоћ других катерди, истичући и велики допринос њихових лабораната.

У истраживања потрошње антибиотика били су укључени и студенти, а обухваћено је више од 1.000 испитаника у више градова. За експериментални рад у лабораторији Цвијетићева наводи да се изводи са посебном расом пацова „вистар“.

„Сама публикација није наш циљ, него практична примјена. Искрено се надам да ћемо у будућности у зависности од резултата које будемо добијали у радовима то моћи и практично да примјенимо, да то за медицину буде корисно“, нагласила је Цвијетићева.

Она је додала да располажу опремом и средствима који су за сада довољни, а њихов рад би могао бити знатно унапријеђен набавком нових апарата и реагенаса.

Награде које су добили велики су подстрек за даљи рад.

ИЗВОРСрна
Претходни текстНа Сокоцу пронађен засад “индијске“ конопље
Сљедећи текстНаредна три дана промјенљиво са кишом