У старој Цркви Светог Николе, националном споменику БиХ, послије прошлогодишње рестаурације зидног сликарства, при крају је увођење подног гријања и замјена подних камених плоча, а једна од најсвеобухватнијих обнова обавља се уз помоћ добровољних прилога.
Црква Светог Николе изграђена је за вријеме турске владавине 1857. године у великој страни у тадашњој Српској Вароши, на ободу Фоче, гдје је српском народ под Турцима било дозвољено да насељава градско подручје. У вријеме када је подигнута представљала је једну од највећих фочанских грађевина.
Изворно је, осим централне куполе, која је до данас сачувана, имала и 12 мањих, те је наликујући небеској лађи одсликавала економску моћ, али и оданост православљу тадашњег српског грађанског сталежа.
Мале куполе уклонили су Аустроугари, заједно са оловним покривачем, наводно, да би заштитли цркву јер је према њиховој процјени такав кров био претежак.
С обзиром да се црква налази на стрмом терену, при њеној градњи посебно се водило рачуна о одводним каналима, па је тада на задивљујуће вјешт начин изграђен комплексан дренажни систем, који је доста дуго одлично функционисао.
Старјешина храма Милош Самарџија прича да су зубом времена канали оштећени и готово су изгубили функцију, што је захтијевало детаљну обнову.
Прошлог љета у порти су урађени ископи, дренажни канали наново су направљени, постављене цијеви са пратећим шахтовима да би се на најбољи начин одвеле оборинске воде и црква спасила од даљег пропадања.
„Тај посао смо обавили уз помоћ добрих и благочестивих људи. Све те радове са комплетним материјалом – од ископа земље, канала, уградње шахтова, постављања дренажних цијеви, чија цијена није мала и износи 15.000 до 20.000 КМ, све су то сносили добри и честити људи, којима се захваљујемо“, рекао је Самарџија Срни.
Након што је ријешен проблем одвода површинских вода, да би се црква што боље утоплила и елиминисало дејство влаге, прешло се на уградњу подног гријања, које ће радити на систем топлотних пумпи.
Подигнуте су и из цркве изнесене старе камене плоче, а уз њих и око 50 кубика земље да би се добила одговарајућа нивелација, након чега је урађена „мртва плоча“, која раније није постојала, а постављена је и топлотна изолација.
Преко тога разведене су цијеви за подно гријање, а затим и подна глазура – естрих, преко које ће бити постављена нова камена облога, чија се испорука ускоро очекује.
Такође, у цркви се обнавља и галерија која ће добити нову ограду декорисану на традиционалан начин.
„Уз Божију помоћ и уз благослов нашег митрополита Хризостома, након празника, крајем јануара наставићемо радове постављењем камених плоча, а гријање би требало бити у функцији за седам до 10 дана“, рекао је Самарџија.
Недуго након што је изграђена, осим што је испод земље заштићена каналима, црква се морала штитити и изнад земље од насртаја појединаца који се нису мирили са њеном градњом, па су 1873. године подигнути високи и дебели бедеми кружног облика, који сами по себи, такође, представљају грађевински подвиг и свједоче о великој вјештини тадашњих зидара.
Ове године указала се потреба да се прошири један од улаза у порту, са бочне стране прилаза цркви. Ти радови су у току и ускоро се очекује постављање нове капије.
Упоредо са радовима, богослужбени живот је освјежен и обогаћен, па се, поред осталог, осим недјељом и празницима свете литургије служе и сваке суботе.
Четвртком увече служи се акатист Светом Нектарију Егинском за здравље душе и тијела, петком увече акатист Пресветој Богородици Мљекопитатељици, суботом вечерње и уочи сваког празника вечерње са петохљебницом.
Слично као што је то био случај и док се радила рестаурација, богослужења су била измјештена у црквену салу, а с почетком Божићног поста враћена су под сводове храма.
„Позивам све Фочаке да не заборавимо нашу стару цркву кроз коју су многе генерације прошле – кад би се родили у цркву су долазили, кад би умирали из ње би излазили, увијек би са црквом били. Да почнемо редовније долазити на богосложења, да је посјећујемо, да будемо активни чланови Цркве“, поручио је Самарџија.
Стара фочанска црква, коју краси и раскошан и изузетно умјетнички вриједан иконостас, обнавља се прилозима вјерника и уз помоћ Митрополије даборбосанске и институција Републике Српске.
Прилози се могу уплатити на рачун Српске православне црквене општине Фоча, Црква Светог Николе, број 5550100001351126 у Новој банци.
Након обнове Светониколајевског храма, у плану је успостављање музеја у згради Црквене општине у непосредној близини цркве, односно у некадашњој Српској православној школи, једној од најстаријих у БиХ.
Та школа, која је заједно са Црквом Светог Николе била средиште духовности и друштвеног живота фочанских Срба у вријеме ропства под Турцима и Аустроугарима, радила је од двадесетих година 19. вијека до 1918. године и увођења мјешовитих школа.
