На Хан Пијеску је данас служен парастос у Цркви Светог Пантелејмона поводом обиљежавања 30 година од оснивања Прве романијске пјешадијске бригаде, која је бројала 8.000 бораца, а из њених редова погинуло је 379 бораца.
Након парастоса, положени су вијенци на спомен-обиљежје српским борцима и организована посјета спомен-соби.
Душан Савчић, који је био начелник ратног штаба Прве романијске пјешадијске бригаде, која је проистекла из 126 брдске бригаде Југословенске Народне Армије, рекао је новинарима да је ова бригаде постојала од 1. јуна 1991. до 20. априла 1996. године.
„Ова бригада је извршила све постављене задатке на Сарајевско-романијској, дијелу бирчанске и горње-дринске регије, те је одликована Оредном Петра Мркоњића“, навео је Савчић.
Према његовим ријечима, кроз бригаду је прошло много више бораца од броја који је поменут, јер је ова јединица свој ратни пут почела од вуковарског ратишта као једна од јединица у саставу ЈНА, а потом се слиједом дешавања преузела улогу организовања народа на оружани отпор Сарајевско-романијске регије, дијела бирчанске и дијела горњодинске, те су формирани батаљони у Власенице, Хан Пијеску, Милићима и Рогатици.
Бранимир Ђурковић, који је био помоћник команданта за позадину у овој јединици Војске Републике Српске, нагласио је да је Прва романијска преименована и произашла из 216. брдске бригаде ЈНА са базом у Kасарни на Хан Пијеску.
„Није било лако ни једноставно ниједног дана, јер је велики број људи и јединица пролазио кроз ову бригаду. Само у једном дану четири батаљона Друге романијске моторизована преименована су у Прву романијску пјешадијску, углавном са подручја Пала и Сарајева“, рекао је Ђурковић и додао да тај податак говори колико је требало напора свим структурама да прате све те промјене.
Он је истакао да је подручје града Сарајева било специфично за борце који су дошли са ширег подручја Романије, што је доводило до страдања бораца на самом почетку, али је то превазиђено добрим радом команде.
Ђурковић се и данас са саборцима присјетио првих дана почетка јула 1991. године када је око 4.000 припадника ове јединице постројено у један хеликоптерско-десантни батаљон, чиме је почео ратни пут јединице.
„Након распада 216. брдске, у јединици су остали они који су се заклели да ће бранити Југославију, и формирали су нову јединицу, нову команду и ушли у одбрану до краја рата. Нисмо одбранили Југославију, али смо одбранили српски народ на лијевој обали Дрине и први пут успоставили Републику Српску“, нагласио је Ђурковић.
Он је изразио задовољство што се обиљежавању јубилеја, одазвао велики број припадника ове јединице.
Сокочанка Винка Ђуровић је у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубила сина Жељка /19/ и супруга Миодрага /46/ и како је рекла Срни, већ 28 година носи рану која не престаје.
„Не идем на слична окупљања, али ово је изузетак и драго ми је што су ме позвали саборци мог сина Жељка и супруга Миодрага“, каже Ђуровићева.
Она је подсјетила да су њен син Жељко и супруг Миодраг погинули као припадници Прве романијске 16. јуна 1995. године.
Поводом обиљежавања Дана Прве романијске пјешадијске бригаде данас је на Хан Пијеску одржан скуп коме су присуствоивали начелници општина Сарајевско-романијске регије, бројни бивши припадници ове јединице, породице погинулих и ратни-војни инвалиди, уз пригодан културно-забавни програм, под покровитељством општине Хан Пијесак.
