Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је на отварању изложбе да је владика Атанасије свом народу био све – духовни отац, пастир, пријатељ, учитељ, сабрат и неко ко се даноноћно молио за своје Херцеговце, посебно када је било најтеже.
– Владику бесмртног имена смо сви доживљавали као највеће дијете међу дјецом. Херцеговина је са својим владиком живјела и доживјела Васкрс, а народ је имао уз себе баш онаквог човјека каквог је само могао да замисли – рекао је Ћурић и додао да је зато тешко говорити о владики Атанасију, јер шта год да се каже није довољно.
Он је подсјетио да је епископ Атанасије имао такву енергију, вољу, снагу и љубав да је грлио свакога ко му се обрати, па тако и оне које је масовно крштавао почетком деведесетих широм Херцеговине.
– Тиме је поставио темеље бесмртности међу Херцеговцима и свим православним. Чувајући успомену на владику Атанасија чувамо себе и своје биће, исказујући поштовање и вјечну захвалност за све чему нас је учио док је са нама ходио земљом Светог Саве и Светог Василија Острошког – рекао је Ћурић.
Он је додао да је свима била част бити савременик владике Атанасија и живјети у времену у коме је он обављао Божији задатак на земљи, о чему ће писати историја и свједочити покољења.
Ћурић је нагласио да архива и библиотека владике Атанасија обилују изузетном грађом велике вриједности и да је то само дио онога што нам је оставио, те поручио да ће град Требиње помоћи да се сачува све што је он деценијама биљежио, сакупљао и чувао.
– То је важан задатак да би будућа покољења знала ко је овом каменитом подручју утврдио пољуљане темеље, вратио народ цркви и вјери православној и поставио моралне дијагонале за све вијекове вијекова – нагласио је Ћурић.
Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић рекао је да та изложба показује писану заоставштину једне велике личности која је била у Херцеговини у најтеже вријеме за српски народ, крајем 20. и почетком 21. вијека.
– Протекли Одбрамбено-отаџбински рат је захтијевао велику друштвену одговорност од СПЦ и хвала Богу да је СПЦ имала таквог архијереја као што је био владика Атанасије – истакао је Пилиповић.
Он је рекао да сви у Херцеговини знају колики је траг овдје оставио владика Атанасије и да су кроз његову архивску грађу и библиотеку настојали да покажу његово интелектуално интересовање за писану ријеч.
Пилиповић је напоменуо да је владика Атанасије био архијереј, богослов и човјек који се бавио теологијом на практичан и академски, али прије свега на пастирски начин, а такође је припадао генерацији српских богослова који су изнијели ренесансу светоотачких предања.
Немања Калезић из Народне библиотеке Србије је навео да од јуна прошле године систематизују велику заоставштину владике Атанасија и припремају ову изложбу, која се састоји од 31 експоната на којима је представљена његова архива и библиотека.
– Библиотека владике Атанасија броји око 17.000 књига, а на око 12.000 књига се види да су интензивно коришћене, по чему се показује његова фантастична ерудија и знање – рекао је Калезић и додао да се у богатом архиву налазе и његове преписке са упокојеним митрополитом црногорско- приморским Амфилохијем, светим оцем Јустином Поповићем, и документација из периода Одбрамбено-отаџбинског рата.
Он је додао да ће бити потребне године да се библиотека и архива владике Атанасија систематизује, да би се приближила народу његова богата заоставштина.
Изложбу је плод заједничког рада Архива СПЦ, Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Народне библиотеке Србије.
Изложба је отворена у Културном центру Требиње, након чега ће бити приређен први од три вечерња разговора сјећања на владику Атанасија са насловом „Знак препоречни“.
Сјећање на умировљеног владику захумско-херцеговачког и приморског Атансија, поводом друге године од његовог упокојења, обиљежава се до 11. марта у Требињу, богослужбеним, богословским, књижевним и умјетничким садржајима.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије упокојио се 4. марта 2021. године у Требињу.
