Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је Српска у протекле четири године показала свој пуни потенцијал и капацитет да се успјешно носи са свим изазовима у кризна времена.
Цвијановићава је рекла да је поносна на резултате који су остварени у Српској у посљедње четири године откако је на функцији предсједника, као и на оно што је рађено да би била очувана уставна позиција Републике, али да изазови за Српску још нису завршени.
„Задовољна сам радом институција Српске и тиме што смо успјели да обезбиједимо повећање пензија и плата у више наврата. Не смијемо изгубити из вида чињеницу да смо интервенисали и према реалном сектору. Настојали смо да уважимо њихове захтјеве да им се олакша рад у вријеме пандемије, али исто тако и у ово вријеме нове глобалне кризе“, рекла је Цвијановићева за „Еуроблиц“.
Она каже да је задовољна чињеницом да су реализовани бројни пројекти, који се односе на омладину и дјецу.
„Интервенисали смо да би се правили нови вртићи, реконструисали и дограђивали неки постојећи вртићи, правила школска и спортска игралишта, реновирале учионице, куповала опрема која је неопходна за наше ученике, али и да би се наставни процес одвијао у примјеренијим условима. Много је ствари стало у овај период од четири године“, навела је Цвијановићева.
Она је нагласила да је задовољна чињеницом да је рађено на очувању уставне позиције Српске и њене надлежности.
„Показали смо опредијељеност институција да се боре за своја права. Ту имамо многе изазове, који неће престати и нису ријешени. Још је далек пут пред нама и када су у питању рјешавања неких инфраструктурних проблема, али исто тако и проблема који се везују за статус Републике Српске“, рекла је Цвијановићева.
Она је оцијенила да је највећи изазови са којима се Српска, и она као предсједник, суочила у четири године мандата притисак на здравствени сектор у вријеме када је кренула пандемија вируса корона.
„Највећи изазов је био како да се обезбиједе лијекови, маске, заштитна опрема и кисеоник, око којег је настао проблем само зато што је неко хтио то политички да експлоатише или да направи ситуацију у којој би неко трпио политичку штету, не водећи рачуна о пацијентима. Наравно, кривицу ту приписујем Агенцији за лијекове БиХ, која се маћехински понијела према здравственом сектору и пацијентима“, додала је Цвијановићева.
Она је напоменула да је задовољна јер су институције Српске реаговале благовремено и преузеле све неопходно да опскрбе и снабдије болнице и домове здравља свим што је неопходно да се преживи вријеме пандемије.
„Задовољна сам и чињеницом да смо у овом тешком периоду, у којем је због кризе у Украјини дошло до економске кризе, успјели да повећавамо плате и пензије, те да реагујемо када је ријеч о борачкој популацији и социјалним категоријама. Истовремено, нисмо одустали од свих оних пројеката који се односе на подршку различитим удружењима којима је помоћ потребна. Реализовали смо бројне пројекте и ојачали свијест да морамо увијек бити окупљени у вези са оним што су интереси Српске“, подсјетила је Цвијановићева.
На питање да ли су институције Српске протеклих година радиле довољно да се чује глас породица српских жртава и да међународна јавност сазна за српске жртве из Подриња, али и других подручја, Цвијановићева је рекла да су се институције трудиле, почев од борбе да се ријеше питања проблема Института за нестала лица на нивоу БиХ, који је радио наопако и неправедно, дискриминишући српске жртве или породице жртава.
„Врло је трагично да међународни званичници указују поштовање према жртвама из једног народа док се минимизирају или потпуно игноришу жртве српског народа. То је неравноправан третман. Вјерујем да би ствари данас изгледале много другачије да је приступ међународног фактора овдје био другачији”, навела је Цвијановићева.
