Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња један и Добриња четири, ирски судија Дијармуд Шеридан, 24. априла 2001. године, одлучио је да највећи дио територије који је послије Дејтонског мировног споразума припао Републици Српској преда Федерацији БиХ /ФБиХ/.
Шеридан је федералној страни дао и више од онога што је званично тражила, што је цијелу арбитражу учинило сумњивом и необјективном.
Претходно је тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич, донио одлуку којом обавезује Републику Српску и ФБиХ на арбитражу о међуентитетској линији разграничења у Добрињи један и Добрињи четири, чији ће резултат бити коначан и обавезујући.
У својој одлуци, Петрич је за арбитра именовао судију Шеридана.
Тадашњи високи представник навео је да међуентитетска линија разграничења у Добрињи представља спорно питање још од потписивања Дејтонског споразума. Радне групе које су успостављене да ријеше таква питања, никада нису дошле до коначног закључка.
Према коначној арбитражној одлуци, Републици Српској припало је тек неколико зграда, аутобуска станица и православна црква на Вељинама.
Дејтонску линију, која је пролазила кроз станове, арбитар је помјерио између зграда. ФБиХ је тада припало око 800 станова, док је у Републици Српској остало око 250.
Тадашњи градоначелник Српског Сарајева Предраг Ласица, оцијенио је арбитражну одлуку за Добрињу као погубну.
