Седамнаест објеката је порушено до сада на обали језера Газиводе. Међу њима посљедњи мотел „Језеро“. Годинама, деценијама људи су стварали, а од њиховог труда остале су само рушевине.
У страху да се и њима не догоди исто су и власници још 11 кућа. Породица Ђукић жалила се суду. У два наврата суд је одбацио њихову жалбу о спрјечавању рушења до окончања судског поступка. Ђукићи су имање напустили 1978. године због градње акумулације. Вратили су се десет година касније, а онда и утврдили имовински однос.
Негирају наводе власти у Приштини да су кућу направили на имању компаније „Ибар-Лепенац“
– Добили смо прво правоснажно рјешење ’95. године да се враћа у посјед нама Ђукићима. Правоснажно рјешење добили смо ’97. године, уцртали у катастар – каже Драган Ђукић, власник куће у Ковачима.
У очекивању рушења Ђукићи су иселили ствари из куће.
– Изнијели смо икону, и оно најобичније, да се не би неко иживљавао на основу свега тога. И немам шта више да кажем. Очекујемо да видимо шта ће вријеме и сам Бог да помогне – каже Драган Ђукић.
Страх и неизвијесност међу Србима
У селу Резала на списку за ослобађање имовине је и сеоски дом. Централне власти у Приштини преко полиције спроводе и друге акције на подручју Зубиног Потока. Истражују наводе о ратним злочинима.
На три локације врше ископавање због сумње о масовним гробницама.
– Паралелно са тим имамо претресе и свакодневно позивање грађана на информативне разговоре. Све то уноси велику неизвијесност у свакодневни живот. Свакодневица у Зубином Потоку се доста промијенила и не изгледа ни приближно као прије неколико недјеља. Само у посљедњих неколико дана имали смо у 10 планинских села претресе под изговором истраге нелегалног оружја, а спустили су се и у равницу, у село Зупче и ту је полиција претресала – каже Андрија Лазаревић, уредник Фејсбук странице „Зубинпотокинфо“.
Страх и неизвијесност увукли су се међу житеље општине Зубин Поток, а неки од њих су већ напустили ово подручје.
