Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да никада неће бити сагласан да званична верзија политичког Сарајева о ратним дешавањима у том граду и БиХ буде прихваћена као истина, јер то није.
У одговору на писмо предсједавајућег Општинског вијећа Новог Сарајева Едисона Павловића и његовог замјеника Арслана Дучића у којем траже уклањање спомен-плоче генералу Ратку Младићу на Врацама, Ћосић им је поручио да се ману популизма и Источног Сарајева са којим немају никаквих додирних тачака.
Ћосић је указао да се међусобно поштовање, суживот и боља будућност не могу градити на нечијој верзији догађаја, а посебно не на инсистирању да сви други ту верзију прихвате за истину већ искључиво на правој истини до које ће сви једном морати да дођу.
„До тада, позивам Вас да се манете популизма и Источног Сарајева, града са којим немате никаквих додирних тачака, за разлику од мене и Сарајева, мог родног града из којег сам протјеран и којем имам право много тога да приговорим“, навео је Ћосић.
Он је указао да је у БиХ деведесетих година прошлог вијека био грађански рат, а не било каква агресија.
„Срби су народ који је вијековима живио у овој земљи и био најзначајнији фактор њеног развоја, што врло једноставно можете видјети на примјеру Сарајева, Деспића, Јефтановића и свих других угледних српских сарајевских породица чији траг политика тог града сада жели да сакрије“, навео је Ћосић.
Он је поручио Павловићу и Дучићу да би да су искрени у намјери о којој пишу у писму, покренули иницијативу да се уклоне све спомен-плоче и табле које вријеђају Србе и многе од њих подсјећају на личне голготе које су прошли у Сарајеву само зато што су били Срби и православци.
Ћосић је подсјетио да је у Сарајеву 1991. године живјело више од 157.000 Срба који су данас готово сведени на статистичку грешку.
Да су Павловић и Дучић искрени, истиче Ћосић, покренули би иницијативу да се у Сарајеву обиљеже мјеста на којима су скончали Срби, али и многи припадници других народа и мањина који нису пристајали на то да буду грађани другог реда у држави креираној на принципима „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића.
„Све сте то могли учинити, па бисте онда можда и имали морални кредибилитет да позовете политичке представнике свих конститутивних народа у БиХ на свим нивоима да учине слично са своје стране, само да сте искрени. Али нисте и намјера Вам није чиста, него се своди на јефтини популизам и демагогију. У томе не желим да учествујем“, поручио је Ћосић.
Он је истакао да разумије политичку борбу, али да не може више да толерише демагогију која годинама долази из Сарајева, са свих нивоа.
Као неко ко је дуго година у политици, Ћосић каже да је свјестан да је у земљи попут БиХ најлакши пут за постизање политичке популарности у бирачком тијелу бављење темама које пробуде највише емоција код људи, што је у овом случају, нажалост, протекли ратни сукоб, његове жртве и посљедице.
„Иако то није политички пут који радо бирам, јер више волим да се бавим конкретним активностима које ће допринијети подизању квалитета живота људи који живе у граду на чијем сам челу, с времена на вријеме се појави нешто што захтијева одговор, попут писма које сте ми раније упутили“, навео је Ћосић.
Он је указао да је човјек који је увијек за суживот, узајамно поштовање и изградњу боље будућности за све.
Ћосић је рекао да је опредијељен да се коначно превазиђу терети прошлости и граде темељи за будућност заснованој на међусобном разумијевању, поштовању и универзалним вриједностима.
„Потпуно сте у праву и сагласан сам са Вама када кажете да је наша заједничка одговорност као јавних службеника да постављамо стандарде који ће нас водити ка бољем друштву. Међутим, нисам и заиста никада нећу бити сагласан са демагогијом и начином на који Ви то желите, а то је да званична верзија политичког Сарајева о протеклим ратним дешавањима у том граду и цијелој БиХ буде прихваћена као истина, јер она то једноставно није“, указао је Ћосић.
Павловић и Дучић упутили су 12. децембра писмо градоначелнику Источног Сарајева у којем траже уклањање спомен-плоче постављене у спомен генералу Ратку Младићу на Врацама.
Они наводе у писму да ова спомен-плоча „евоцира успомене огромне патње и подјела, а својим садржајем велича идеологије које нису у складу са вриједностима помирења и суживота“.
