Посланичка група АфД поднијела је посланичко питање у њемачком Бундестагу, у вези са улогом Кристијана Шмита у БиХ, те затражила процјену легитимитета његове позиције у свјетлу недостатка одобрења Савјета безбједности УН, као и одбијања Русије и Кине да потврде Шмитово именовање за високог представника, објављено је на сајту Бундестага.
Ова странка поставила је питање да ли је њемачка Влада формирала став о међународноправном легитимитету Шмита, с обзиром на недостатак одобрења Савјета безбједности УН и, ако јесте, какав је тај став.
АфД је питала и које закључке Савезна влада извлачи из чињенице да су Руска Федерација и Кина одбиле да потврди Шмита као високог представника у Савјету безбједности УН.
„Које правно обавезујуће одлуке је, према процјени Савезне владе, Шмит донио у 2022. и 2023. години, да ли је Савезна влада формирала став о тим одлукама и какав је он?“, навели су из АфД-а.
Та странка пита да ли њемачка Влада у тим одлукама види прекорачење надлежности које Шмит има према Анексу 10 Дејтонског споразума, и ако не, зашто не?
АФД је поставила и питање какве посљедице Савезна влада види по стабилност и суверенитет БиХ, усљед ових мјера.
Такође је питала да ли је њемачка Влада предузела кораке да се именовање Шмита потврди у Савјету безбједности УН и ако јесте, које, односно ако није, зашто није?
„Планира ли Савезна влада залагање за реформу механизама именовања Шмита како би се његова међународна легитимност ојачала, и ако да, на који начин?“, наводи се у питањима АфД-а.
Та странка пита и да ли се Влада Њемачке бавила питањем да ли су судски процеси у БиХ, посебно против представника Републике Српске – политички мотивисани и ако јесте, каква су сазнања доступна и које мјере Савезна влада предузима, уколико их има, да осигура правичне и транспарентне процесе.
АфД је питала и да ли је Савезна влада формирала став о томе, да ли одлуке Шмита могу довести до даље политичке дестабилизације региона и ако јесте, какав је тај став.
Такође је питала да ли је њемачка Влада формирала став о томе како оцјењује дјеловање Шмита у контексту суверенитета и независности БиХ, и ако јесте, какав је тај став.
„Да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли је дјеловање Шмита вриједно подршке, чак и ако га локални актери и међународни партнери сматрају правно упитним, и ако јесте, какав је тај став. Да ли је Савезна влада формирала став о различитим међународним позицијама у вези с именовањем и дјеловањем Шмита, и какав је тај став“, питали су из АфД-а.
Из те странке су поставили и питање да ли Савезна влада води разговоре с међународним партнерима како би развила заједнички став о улози Шмита, и ако да, с којим партнерима и о којим темама, те да ли је Влада формирала став о томе какве посљедице одлуке Кристијана Шмита имају по економску стабилност БиХ, и ако јесте, какав је тај став.
„Да ли Савезна влада види могућност економске подршке ЕУ ради смањења напетости у региону, и ако да, какву? Планира ли Савезна влада кораке како би помогла БиХ у спровођењу реформи за интеграцију у ЕУ, и ако да, које?“, питали су из АфД-а.
Постављено је и питање да ли Влада Њемачке сматра да тренутна улога Кристијана Шмита доприноси или омета дугорочни мировни процес и политичку стабилност земље, и ако да, на који начин.
„Да ли је Савезна влада формирала став о томе какав утицај одлуке Кристијана Шмита имају на заштиту људских права у БиХ, и ако јесте, какав је тај став?“, питали су из АфД-а.
АфД је на ванредним изборима за Бундестаг освојила око 21 одсто гласова и биће друга по снази у њемачком парламенту.
