Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић изјавила је Срни да не види никакав разлог да се мијења назив језика бошњачког народа у „босански“, будући да нема научног упоришта за то.
– Називи језика у бившој Југославији не потврђују постојање посебних лингвистичких језика, и то су искључиво називи условљени и настали на основу политичких тежњи тих народа који именују језик како би у њему потврдили сопствени идентитет, како би им се језик у коме су стварно стварали сопствене културе од када постоји писменост у оквиру српског језика звао и сматрао другачијим – рекла је Бабићева.
Коментаришући нацрт закона за измјену Закона о службеној употреби службених језика у Републици Српској који су данас представили посланици у Народној скупштини Рамиз Салкић и Амир Хуртић, Бабићева је нагласила да са аспекта науке „босански језик“ не постоји.
– Оног тренутка када мени као говорнику српског језика буде потребан преводилац да прочитам граматику језика која је именована као граматика босанског језика и када у њој буде писало нешто што нема у граматици српског језика сматраћу да `босански језик` научно постоји – истакла је Бабићева.
Она је додала да не спори правну регулативу која регулише назив језика код Бошњака, као ни њихове тежње.
– С друге стране, не желим нити спорим правну регулативу која регулише назив језика Бошњака у оквиру српског језика у Републике Српске, дакле у институционалном простору Републике Српске у чијем је Уставу језик који Бошњаци именују `босанским` одређен као језик бошњачког народа – нагласила је Бабићева.
Она је констатовала да не види никакав разлог да се та номенклатура мијења.
– Међутим, просто може да се поштује политичка чињеница да Бошњаци желе да језик којим сви говоримо именују друкчијим именом. Али, ако ћемо говорити о неким `различитим` језицима, онда је неопходно дозволити да се `у преводу` српски језик Бошњака назива језиком бошњачког народа – рекла је Бабићева.
Наводећи да таквих превода назива језика има и код других, Бабићева је споменула словеначки језик који Хрвати и Бошњаци називају словенским, док српски језик прави терминолошку разилику словенског као општесловенског језика и словеначког као језика Словенаца.
– И никада се Словенци нису побунили због таквог назива језика. У крајњем ни њемачки језик не преводимо у оригиналу, него га називамо њемачким језиком – додала је Бабићева.
Она је указала на то да назив „босански језик“ у БиХ ствара велики проблем код говорника и припадника других народа, посебно Срба, због разних покушаја отимања српског језика и ћирилице.
Бабићева је подсјетила на Аустроугарску, која је своједобно српски језик и ћирилицу сматрала борбеним средством и у БиХ увела назив „босански језик“, али га је убрзо укинула.
– У контексту у којем живимо у заједничкој држави тај термин има конотацију државног језика – упозорила је Бабићева.
Истичући да у БиХ постоје српски народ и српски језик, те да „босански језик“ не може бити државни језик, она је рекла да зато тај термин није прихватљив у БиХ.
– Зато сматрам да описни назив који постоји у Уставу не вријеђа ничија осјећања и да је потпуно адекватан. На крају крајева, његов је творац један високи представник, а ако Бошњаци не вјерују високом представнику, коме онда да вјерују? – упитала Бабићева.
Посланици у Народној скупштини Републике Српске Рамиз Салкић и Амир Хуртић представили су данас у Бањалуци нацрт закона о службеној употреби службених језика БиХ у Републици Српској којим се, уз српски и хрватски, помиње и „босански“.
У Уставу Републике Српске наводи се да су службени језици – језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.
