– Рахић нам прави штету посљедње двије године, самим тим да кроз портале из ФБиХ покушава да сервира да ми радино нешто противзаконито, а то дефинитивно није тако – истакао је Баштинац.
Хидроелектроенергетски систем Горња Дрина, које су основале Електропривреда Републике Српске и Електропривреда Србије, нашао се на удару Агенције, али и федералних медија, који покушавају за оспоре овај пројекат, кажу из ХЕС-а.
Баштинац је рекао за АТВ да су посљедње двије године у комуникацији са Агенцијом која ХЕС упорно покушава сврстати у Закон о јавним набавкама, да су подложни Закону о јавним набавкама, што дефинитивно није тако.
Он је додао да то и доказују, али на сваки допис и образложење, добију одговор који нема везе са суштином питања.
– Они нас опет упућују на Закон о јавним набавкама. То је сада кулминирало. Постало је то `рат` директора Агенције Тарика Рахића, који једноставно не прихвата наше објашњење и тако смо се нашли у зачараном кругу, гдје ми доказујемо нешто евидентно, док Рахић, на основу неки фикција покушава да нам направи штету – објаснио је Баштинац.
Самим тим, истакао је Баштинац, директор Агенције покушава да криминализује активности ХЕС-а.
Предсједник Управног одбора „ХЕС Горња Дрина“ најавио је тужбу против Рахића за за злоупотребу службеног положаја.
– Обратићемо се Управној инспекцији БиХ да истражи ток наших захтјева и документације коју смо послали, јер на сваки допис смо чекали по пет, шест мјесеци на одговор. Све је то кулминирало нашом молбом да наш захтјев прослиједи Конкуренцијском вијећу који смо послали у новембру прошле године, а тај допис још није прослиједио – рекао је Баштинац.
То вијеће би, нагласио је, на бази садашње реалности у БиХ донијело рјешење и одлуку која иде на руку ХЕС-а.
Он је навео да је пројекат оспорен од Уставног суда због апелација појединих посланика из Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, али да се то ФБиХ „вратило као бумеранг“.
Како је навео, оспораван је апелацијом посланика на бази наводног закона о државној имовини и употреби ресурса, гдје они тврде да Српска нема право додјеле концесија на својој територији, што је апсурд.
– Ми смо у нашем одговору Уставном суду и те како образложили и доказали да је у БиХ подијељено преко 500 концесија за различите врсте активности, чак је више у ФБиХ – навео је Баштинац.
То се вратило ФБиХ јер су, како је објаснио, практично заустављене све активности у области рударства и енергетике у смислу додјеле концесија, с обзиром на то да се то то сматра као „државна имовина“.
Баштинац је указао и на непрофесионалност федералних медија, јер како каже, никада нису тражили њихову страну приче.
Агенција за јавне набавке БиХ раније је „изразила забринутост“ због три субјекта, која су, како кажу, без правног основа, одлучила да Закон о јавним набавкама за њих не важи.
