Трећи и четврти том Енциклопедије Републике Српске, представљени су данас у Београду, при чему је изражена нада да би на 40. рођендан Српске, могла да буде завршена израда овог капиталног дјела што је најзахтјевнији пројекат Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/.
Четврти том, који је тек изашао из штампе и данас у Српској академији наука и уметности /САНУ/ први пут представљен јавности, обухвата одреднице које почињу словима „З“, „И“ и „Ј“, међу којима су најдуже одреднице „Југославија“ и „Јасеновац“.
Академицима Српске је на успјешном послу, честитао предсједник САНУ Владимир Kостић, истакавши да Енциклопедију Републике Српске доживљава као мукотрпно прављену мапу за будуће генерације, како би оне лакше сагледале „ко смо били и шта можемо бити“.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Kузмановић, рекао је да се објављивањем четвртог тома Енциклопедије, чији је циљ да шири знање о Републици Српској, дошло до пола пута и да очекује да би на крају њеног писања требало да има укупно осам томова.
„Данашња територија Републике Српске никада није била тера инкогнита
/непозната земља/ јер мноштво историјских споменика непобитно говоре, да је на данашњим нашим просторима одвајкада бујао живот. Имамо снаге, воље и жеље да све то забиљежимо и представимо широј јавности“, нагласио је Kузмановић.
Он је навео да је на писању одредница Енциклопедије, ангажован велики број научника, књижевника и других сарадника, а њена специфичност је у томе што је обухватила сва насељена мјеста у Републици Српској – њих 2.737.
„Укупан број до сада прикупљених одредница је 11.500, а то ради тим од 25 научника и око 300 спољнних сарадника. Трећи том штампан ћирилицом у 1.500 примјерака, има 766 страница, 1.200 одредница и 200 пододредница. Том садржи 589 фотографија и 17 карата из 28 научних области од којих највише из историје“, рекао је Kузмановић.
Четврти том представио је потпредсједник АНУРС-а Драгољуб Мирјанић, нагласивиш да је и овај дио „ослобођен предрасуда и идеологије, који истраживачким приступом и научном обрадом одредница, приказује суштинска питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске и њеним духовним насљеђем“.
„У четвртом тому Енциклопедије на 688 страница, обрађено је 1.009 одредница, као и 169 насеља, укључујући два града – Зворник и Источно Сарајево, те шест општина“, рекао је Мирјанић и истакао да се у тому налази више од 400 фотографија и 16 карата.
Генерални секретар АНУРС-а академик Драго Бранковић, рекао је да су по обиму најдуже одреднице о Југославији, за њом слиједе одредница Јасеновац и одреднице о градовима Источном Сарајеву и Зворнику, те индустрији Републике Српске.
Бранковић је истакао да и четврти том Енциклопедије, одражава укупна збивања на дејтонском простору Републике Српске и да је представљена културно-историјска баштина свих народа.
„Република Српска је 2022. године обиљежила 30 година постојања, а наша амбиција је да до 40. рођендана Републике Српске, завршимо цијели пројекат Енциклопедије и да га предамо Републици Српској“, рекао је Бранковић.
Трећи том Енциклопедије обухвата одреднице које почињу словима „Д“, „Ђ“, „Е“ и „Ж“ објављен је крајем 2020. године, али није тада промовисан због пандемије вируса корона.
Први том Енциклопедије Републике Српске са одредницама под словима А-Б објављен је 2017. године, а други том са одредницама под словима В-Г 2018. године.
