Прослављени српски и свјетски режисер Емир Кустурица добитник је награде „Радован Бели Марковић“ за најбољу прозну књигу на српском језику објављену у протеклих годину дана за књижевно дјело „Видиш ли да не видим“, а ово признање примиће данас у његово име академик Матија Бећовић.
Кустурца који неће моћи присустовати уручењу награде, која ће бити уприличена на Марковићев рођендан у подне у порти манастира Светог Ђорђа у Ћелијама, изјавио је за Срну да је жири приликом додјеле признања сигурно узео у обзир број његових пролазака кроз Лајковац на релацији Београд – Мокра Гора, али не и то да је неколико хиљада пута до сада помислио на Белог и лајковачку пругу.
– Све је тачно, чак и оно што није познато. Мислим да је жири уважио не само оно што у роману „Видиш ли да не видим“ јесте вриједно награде „Радован Марковић Бели“, него је узет у обзир и број мојих пролазака кроз Лајковац на релацији Београд – Мокра Гора. До овог тренутка је била тајна да сам неколико хиљада пута помислио на Белог и лајковачку пругу – рекао је Кустурица.
Жири конкурса, који је расписала Градска библиотека Лајковац, однедавно Библиотека „Радован Бели Марковић“, једногласно је донио одлуку да награду додијели Кустурици и у образложењу навео да се сложена, слојевита и по приповједачким поступцима разнородна књига „Видиш ли да не видим“ одликује тематском оригиналношћу, мозаичном композицијом, језичким богатством и изразитом духовитошћу.
– Јунак приповједач, сада у свјетским размјерама освједочени умјетник, као високоосјетљиви дјечак на брду Горица, изнад градског језгра Сарајева, у себи спознаје стваралачки импулс док опчињено у биоскопу посматра покретне слике, а потом и тако што, сада већ у причи са елементима фантастике, успијева да „заврне Њутна“. Путању „плавог сателита“, који је он лично хитнуо са небодера, „одређивало (је) све друго само не правило летења – наводи жири.
Приповједачева природа, над којом смо све време запитани, као и висока умјетност коју неспорно са разлогом увијек повезујемо с њим, наводи се у образложењу, умножавају фантазмагоричне слике и чврсто их повезују, иако је између њих низ динамичних реалистичних епизода – хуморних, лирских, полемичких када је у њиховом средишту „караказан“ историје и/или савремени свијет и његово лицемјерје.
– Неколико таквих слика, због природе главног јунака књиге Петера Хандкеа /Петра Апостола Спелеолога/, који осјећа истину, анђеоски наткриљују остали садржај књиге. Упечатљива слика коју издвајамо јер је на нас оставила изузетан утисак јесте како Петар, враћајући се из Велике Хоче, спасава дјечака Радосава са остатака Грделичког моста бомбардованог у „Милосрдном анђелу“ 1999. године.
Петар скида крила свог сувозача, анђела Касијела /“Небо над Берлином“/, качи их на своја рамена, па потом лети попут сокола вјетрушке, небеског аристократе, како би спасио дјечака. Дакле, Петар анђеоски интервенише на мјесту злочина „Милосрдног анђела“. Тако, бар на тренутак омета континуитет зла које траје, које никада није ни престајало, што разумијемо на основу низа асоцијација које, природно, буди име спасеног дјечака – Радосав – као и име Анрићевог Радисава на ћуприји – наведено је, између осталог, у образложењу жирија чији је предсједник Слађана Илић, те чланови Весна Тријић и Дарен Миливојевић.
Кустурица је други добитник овог признања, а први је била Славица Гароња за роман „Шапати Мале Влашке“.
Манифестација „Дани Радована Белог Марковића“ установљена је у знак сјећања на славног српског књижевника и најпознатијег Лајковчанина који је преминуо почетком 2022. године, а почела је крајем септембра представљањем књиге „Шапати Мале Влашке“ Славице Гароње, прошлогодишњег, првог добитника награде „Радован Бели Марковић“.
