Добитник награде „Извиискра Његовшева“ за цјелокупно пјесничко дјело академик Матија Бећковић рекао је да је Његош својим мучеништво послије смрти постао свет и најавио да ће новчани дио ове награде приложити ћивоту блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
– Новчани дио Његошеве награде, коју сам примио на Цетињу на Велики уторак 1998. године приложио сам на ћивот Светог Петра Цетињског и предао у руке митрополиту Амфилохију. После 24 године новчани дио награде `Извиискра Његошева` прилажем на ћивот Амфилохија Радовића – морачког јасновидца и предајем у руке митрополиту Јоаникију – рекао је Бећковић коме је награда уручена на годишњицу упокојења блажепочившег митрополита Амфилохија.
Бећковић је подсјетио да је Његош својим мучеништвом послије смрти, огледаним у преметању његових костију, заправо постао свет, будући да су се његове кости преметнуле у мошти.
– Онако како је Његош прогласио светим свога стрица Светог Петра Цетињског, тако је о Његошевој 200. годишњици митрополит Амфилохије прогласио Ловћенског Тајновидца као пророчку свијест српскога народа, на коме се обистинила она библијска `да ће небо и земља проћи, али ријеч неће` – рекао је Бећковић.
Он је образложио да су лик и дјела владике Петра Другог Петровића систематски рашчињавали и развладичили и цензурисали, потурајући лажне чињенице о његовом животу, фалсификујући историју, те појаснио да аманет који је Његош оставио, уствари значи да је желио – не само да почива на врху завичајне планине, него и на мјесту највеће дубине свог дјела.
Митрополит Јоаникије је у бесједи рекао да је Бећковић препознат као насљедник Његошевог духа и настављач његовог дјела.
– У Матијиној поезији главна ријеч је Бог. Бог је једини пјесник и извор ријечи. У свјетлости Божијег имена Бећковић је открио и саопштио да је `Косово најскупља српска ријеч` – она је освећена и обожена – напоменуо је митрополит.
Владика је истакао да Бећковић није постао владика ни свештеник, али је добио свештено звање поете којим Његош одликује своју млађу сабраћу – изабране српске пјеснике.
Предсједник Матице српске Иван Негришорац оцијенио је да није ништа природније него поезију Бећковића довести у везу са Његошем.
– Једно је за Матију Бећковића сасвим извесно – нема српског песника од значаја који толико успешно и естетски убедљиво говор савремене поезије приближава форми народне песме и самог Његоша – нагласио је Негришорац.
Негришорац је образложио да Матија Бећковић успјешно приказује сав јад, комику и тугу, гротеску и апсурд човјековог настојања да се наметне Богу и у својој поезији успјешно чува традиционалну и трагичну узвишеност са којом се брани човјеково постојање у Богу и уз Бога.
Предсједник жирија Јован Делић је указао на чињеницу да нико од српских пјесника није опјевао толико јама, стратишта, новомученика.
– Тешко да имамо пјесника који је толико у милости српског језика, а још теже да имамо таквог пјесника са таквом језичком имагинацијом као што је Матија Бећковић – закључио је Делић.
„Извиискра Његошева“ додјељује се сваке друге године за најбољу књигу, сабрана или одабрана дјела и за животно дјело аутора настало на српском језику, без обзира на територију гдје је настало.
Ову награду до сада су, између осталих, добили и блаженопочивши митрополит Амфилохије, као и пјесник Рајко Петров Ного.
