БиХ је настала сагласношћу Републике Српске и Федерације БиХ и три конститутивна народа и само њиховом сагласношћу може и постојати, због чега је било каква даља тежња за измјеном сложене дејтонске структуре апсолутно недопустива и може довести до нежељених посљедица, на шта Република Српска континуирано указује, наведено је у информацији о рушењу Устава БиХ, мјерама и задацима с циљем заштите Устава БиХ.
У уводу информације, која ће бити на данашњем дневном реду посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, наведено је да је Република Српска од закључења Дејтонског споразума, па све до данас била конструктиван фактор и у настојању да се очува и допринесе напретку дејтонске БиХ.
– Због вођења државотворне и суверене политике и испуњавања уставних и законских обавеза које имају за циљ изградњу и напредак Републике Српске и дејтонске БиХ, представници Републике Српске трпе незамисливе притиске и посљедице – додаје се у уводу информације.
У овом документу се наглашава да је евидентан континуитет антидејтонског дјеловања које за циљ има развлашћивање Републике Српске и урушавање дејтонске БиХ, односно стварање нове унитаристичке БиХ.
Дејтонски споразум, гарант мира и стабилности у БиХ константно је изложен притисцима појединих институција чија улога би требала бити заштита и недвосмислена примјена овог споразума, а најважнији његов дио је Анекс четири односно Устав БиХ.
У тексту се напомиње да су Уставом БиХ утврђене надлежности и односи институција БиХ и ентитета, те да су у надлежности институција БиХ спољна, спољнотрговинска, царинска и монетарна политика, затим финансирање институција и међународних обавеза БиХ, политика и прописи за усељавање, избјеглице и азил, спровођење кривичних закона на међународном плану и између ентитета, укључујући односе са Интерполом, успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација, регулисање саобраћаја између ентитета и контрола ваздушног саобраћаја.
– Све функције и овлашћења која дејтонским Уставом нису изричито додијељена институцијама БиХ припадају ентитетима, а евентуални пренос надлежности условљен је договором ентитета – наглашава се у информацији.
У тексту се додаје да су регулисане и „додатне надлежности“ у смислу да БиХ може преузети надлежности ентитета у оним стварима о којима ентитети постигну сагласност, стварима које су предвиђене у анексима пет – осам Дејтонског споразума или које су потребне за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета БиХ.
Дата је и могућност оснивања додатних институција за потребе вршења додатних надлежности.
Уставом БиХ прописане су и надлежности Парламентарне скупштине БиХ, те је између осталог, наведено да је она надлежна за доношење закона потребних за спровођење одлука Предсједништва БиХ и остала питања потребна за извршавање њених дужности или оних обавеза које су јој узајамним споразумом додијелили ентитети.
Устав БиХ прописује да ће Предсједништво БиХ именовати предсједавајућег Савјета министара који ће преузети дужност по одобрењу Представничког дома Парламентарне скпштине БиХ и који ће именовати министре.
– Из наведених уставних надлежности заједничких институција БиХ и стварности у којој се данас налази БиХ недвосмислено произилази да се одступило од досљедне примјене и поштовања Устава БиХ, као највишег правног акта једне државе, садржаног у Анексу четири Дејтонског споразума који су потисали ентитети Република Српска и ФБиХ – наглашава се у информацији.
У овом документу се додаје да се може констатовати да је Устав БиХ интервенционизмом високих представника, утицајем међународних званичника и одлукама Уставног суда БиХ суспендован, ако се има у виду да се Уставом начелно одређује друштвено, економско и политичко уређење једне државе, прописују права и дужности грађана, одређују највиши органи власти, њихови међусобни односи, те односи према нижим органима власти и грађанима.
– Посебно је забрињавајућа чињеница да се формирање неуставних институција на нивоу БиХ вршило на неуставан начин. Устав БиХ је дао могућност ‘додатних надлежности’ институцијама БиХ, али уз искључиву сагласност ентитета, која је успостављањем вануставних институција на нивоу БиХ изостала од Републике Српске, што указује да су исте формиране супротно уставној процедури и на штету ентитета, одузимајући им уставне надлежности без њихове сагласности – пише у тексту.
У информацији се додаје да су Републици Српској отимане надлежности утврђене Уставом БиХ.
Антидејтонским и бесправним насиљем које су вршили високи представници наметањима закона, притисцима за изгласавање таквих и осталих закона које су предлагали разни међународни представници и посредници, умањили су, пише у информацији, уставна права Републике Српске, доводећи српски народ у дискриминисани положај.
У тексту се подсјећа да неуставне промјене уставноправне структуре дејтонске БиХ нису ни накнадно легализоване покушајима уставних промјена познатих као „априлски“ и „бутмирски пакет“, што значи да су неуставне све надлежности наметнуте или пренесене на ниво БиХ, а које нису изричито наведене у Уставу БиХ.
Република Српска и ФБиХ обавезале су се на трајни прекид непријатељстава, те је прописано да ниједан ентитет не смије пријетити или употријебити силу против другог ентитета, а ни под каквим околностима оружане снаге једног ентитета не смију улазити на териториј другог ентитета или боравити на њему без сагласности владе тог другог ентитета и Предсједништва БиХ, наведено је у информацији.
Уставом Републике Српске, који је усклађен са Уставом БиХ, између осталог утврђено је да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, да је територија Републике Српске јединствена, недјељива и неотуђива, да Републици Српској припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом БиХ изричито пренесене на њене институције, уређује и обезбјеђује интегритет, уставни поредак и територијалну цјелокупност Републике, уставност и законитост, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине.
У информацији се наводи да је урушавање и прекрајање правног система у БиХ у протеклих 29 година вршено на разне начине – одлукама високог представника за БиХ, Уставног суда БиХ и условљавањем од међународних организација и субјеката и органа Европске уније.
Од закључења Дејтонског споразума, одређени међународни фактори су, поступајући неуставно и незаконито, наметали законе, дакле не доносећи их по предвиђеној уставној процедури, а све у настојању да конфедералну-федералну државу, каква је и договорена и потписана у Дејтону, замијене унитарном државом, пише у документу.
У тексту се додаје да су исти притисцима и наметањем одлука успоставили мноштво нових институција на нивоу БиХ, супротно подјели надлежности утврђеној Уставом БиХ.
– Високи представици, нелегални и нелегитимни њемачки дипломата Кристијан Шмит, Уставни суд БиХ, Суд и Тужилаштво БиХ кроз наметање законских рјешења, утицајем на правосудне институције, санкционисањем највиших представника власти Републике Српске, као и осталих грађана, вођењем незаконитих поступака, присвајајући за себе надлежности које им нису Дејтоном или уставима дате од потписивања Дејтонског мировног споразума активно раде на онеспособљавању и урушавању стабилности институција Републике Српске да би угрозили и онемогућили њено постојање у пуном дејтонском капацитету – закључује се у уводу информације.
