Горан Бубић, адвокат предсједника Републике Српске Милорада Додика, у завршној ријечи пред Судом БиХ, истакао је да је Додик потписао указ, због којег му се суди, прије него што је наметнута одлука Кристијана Шмита о измјени Кривичног закона БиХ ступила на снагу.
Бубић је објаснио да је Шмит измјене Кривичног закона донио 1. јула 2023. године, а да су у „Службеном гласнику БиХ“ објављене 7. јула, исти дан када је и Додик потписао указ.
Додиков бранилац истакао је да закони ступају на снагу осам дана након објављивања у „Службеном гласнику“, а у посебним случајевима бар један дан након објављивања.
„Чак и у том слчају на снагу би измјене Кривичног закона ступиле 8. јула, дан након што је Додик потписао указ“, рекао је Бубић, који се током изношења завршних ријечи више пута осврнуо на легитимитет Кристијана Шмита, као и на овлаштења и легално изабраних високих представника.
Бубић је нагласио да по Уставу БиХ нема високог представника.
„Овдје имамо подвалу гдје се одлуке Кристијана Шмита желе представити међународним правом“, рекао је Бубић и додао да се Шмитова одлука не може представљати као међународна воља.
Он је подсјетио да је и у Анексу 10 Дејтонског споразума, наведено да је високи представник само тумач и медијатор.
„Ни тај Анекс 10 не каже да његова воља може бити међународно право“, нагласио је Бубић.
Он се осврнуо и на чињеницу да у овом случају не постоји оштећена страна, наводећи да су након потписивања указа грађани Републике Српске упутили више од 1.000 апелација према Уставном суду БиХ.
Бубић је рекао да два закона која је донијела Народна скупштина Републике Српске, а које је Шмит поништио, нико није ни покушао примијенити.
Додиков бранилац подсјетио је и на чињеницу да одлуке високих представника нису објављиване у „Службеном гласнику БиХ“ од 2011. године.
У Суду БиХ дата је пауза, након које ће Бубић наставити са изношењем завршних ријечи.
