Бјелица је у изјави Срни подсјетио да су политички циљеви Републике Српске прије преговора у Дејтону били већи од оног што је добила, те да је накнадно насиље такозване међународне заједнице, путем високих представника, умањило надлежности Републике Српске које су испреговаране у Дејтону, а потписане у Паризу.
– Наши циљеви прије закључења мира, како политички тако и војни, били су оправдани и легитимни. Разумни су и представљали су, као што и данас представљају, вишевјековне тежње становника некадашње БиХ, а данас Републике Српске – истакао је он.
Бјелица је указао да је и данас легитимно радити на очувању аутономије, те њеном већем обиму, укључујући рад на независности и уједињењу са осталим српским земљама.
– Република Српска се данас чува и брани у Гламочу, Грахову, Петровцу, Дрвару. Чува се очувањем имовине Срба у Славонији, Лики, Кордуну, Банији. За њу се бори у Сарајеву, преговарањем, лобирањем, грађењем угледа и имиџа код дипломатског кора, међународних организација и туриста – нагласио је Бјелица, који је и предсједник соколачког Општинског одбора СДС-а.
Само економски јака и стабилна Република Српска, поручио је Бјелица, може да се бори за већи степен политичке аутономије, за интеграције којима тежи и за положај који жели да има.
У америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону 21. новембра 1995. године парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.
Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
