Влада Републике Српске усвојила је данас Информацију о падавинским и поплавним догађајима у периоду 26.03.2025. до 30.03.2025. године и задужила Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Воде Српске да у што краћем року, након што временски и теренски услови дозволе, изврши анализу ефеката досадашњих активности на унапређењу система одбране од поплава, те предложи даље активности које ће спријечити овакве и сличне негативне догађаје.
– У Информацији се наводи да су највећи проблеми у току претходних поплавних догађаја задесили подручје града Приједора, општине Костајница, града Лакташи, града Градишка, општине Козарска Дубица, општине Станари, града Дервенте, општине Србац, те општине Модрич – саопштено је из Владе Српске.
Изражени проблеми на водотоцима првог реда су били у локалним заједницама на сливу ријека Сане и Уне (Приједор, Костајница, Нови Град и Козарска Дубица). Већина осталих локалних заједница погођених поплавама су се суочиле са проблемима које су изазвали мањи водотоци бујичног карактера.
На дијеловима водотока у Републици Српској гдје је у претходном периоду изграђена или надограђена одбрана од поплава, проблеми су били доста мање изражени у односу на период прије 2014. године, осим на подручју града Приједора, односно насеља Тукови гдје је ријека Сана прелила одбрамбени парапетни зид, који је изграђен у периоду 2014-2015.
На сливу ријеке Врбас су са великим успјехом уз координацију надлежних инситуција ЈУ Воде Српске, Цивилна заштита Републике Српске, ХЕ Бочац и градова Бањалука и Лакташи избјегнути већи проблеми које је могла да проузрокује ријека Врбас на територији Бањалуке и Лакташа.
Ријека Сава као највећи водоток у Републици Српској се задржала у границама између редовне и ванредне одбране од поплава, те нису забиљежене веће штете узроковане водостајем ријеке Саве у брањеним подручијима.
У Информацији се наводи да је неопходно да се у што краћем року, након што то стање на терену допусти, изврши анализа недавног поплавног догађаја, ефекта постојећих система одбране од поплава као и потреба за изградњом нових објеката одбране од поплава и надоградњом постојећих.
У ове активности требало би да буду укључени Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Јавна установа Воде Српске Бијељина и Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске у сарадњи са органима локалних заједница погођених временским неприликама у претходном поплавном догађају.
Влада је донијела Одлуку о формирању Републичког кризног центра за контролу и сузбијање слинавке и шапа и куге малих преживара у Републици Српској, као тијело за спровођење свих мјера прописаних легислативом на снази у случају појаве слинавке и шапа и куге малих преживара у Републици Српској.
Одлука ће ступити на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“, усљед хитности спровођења мјера које се односе на заштиту здравља животиња, од нарочито опасних заразних болести какве су слинавка и шапa и куга малих преживара.
За руководиоца Кризног центра одређује се помоћник министра за ветеринарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
На данашњој сједници, Влада Српске донијела је План управљања кризном ситуацијом за контролу и сузбијање слинавке и шапа у Републици Српској којим се прописују мјере које се спроводе у случају појаве ове болести.
Главни циљ доношења овог плана је смањивање ризика и опасности од појаве слинавке и шапа код домаћих и дивљих животиња, спречавање уноса вируса, постизања и очувања статуса слободног од слинавке и шапа и стварање услова за несметан промет животиња и производа. Овај план омогућава ефикасно спровођење прописаних мјера, брзу и координисану мобилизацију свих предвиђених ресурса, чиме се спречава ширење болести и смањују негативне посљедице које утичу на развој сточарства и производњу безбједне хране. Сузбијање и искорјењивање слинавке и шапа у случају појаве болести која има размјере епизоотије спроводиће републички органи, организације и ветеринарска служба преко Републичког кризног центра, односно Локалног кризног центра, који се формирају на локалном нивоу на начин утврђен овим планом.
Влада Републике Српске усвојила је Консолидовани годишњи извјештај о успостављању и развоју интерне финансијске контроле у јавном сектору за 2024. годину. Извјештај се базира на годишњем извјештавању субјеката о интерној ревизији и спровођењу активности на успостављању и развоју система финансијског управљања и контроле.
У Републици Српској, постоји више од 1.000 субјеката јавног сектора обавезних да успоставе систем финансијског управљања и контроле. До сада је у 678 субјеката именовано лице одговорно за финансијско управљање и контролу, док је упитнике о самопроцјени за 2024. годину доставило 437 субјекта.
Именовање одговорног лица или формирање радне групе који су у субјектима јавног сектора задужени за финансијско управљање и контролу представља минимум услова за уређење области финансијског управљања и контроле у јавном сектору.
Централна јединица за хармонизацију која дјелује у оквиру Министарства финансија организовала је низ обука из финансијског управљања и контроле за лица именована за финансијско управљање и контролу.
Укупно 82 субјекaта су успоставила интерну ревизију, a укупан број запослених интерних ревизора износи 170. Успостављање интерне ревизије са најмање два запослена интерна ревизора, од којих је један руководилац интерне ревизије, омогућава извршавање минималних захтјева у погледу управљачких, организационих и оперативних послова интерне ревизије у складу са Законом и међународно прихваћеним принципима и стандардима интерне ревизије.
Закључено је да је потребно да се у још 32 субјекта запосле најмање два ревизора, те да се број проведених препорука интерне ревизије у наредном периоду повећа.
Централна јединица за хармонизацију Министарства финансија је у складу са Планом редовног надзора над радом јединица за интерну ревизију за 2024. годину и по издатом налогу министра финансија извршила редован надзор над примјеном прописа из области интерне ревизије код пет субјеката јавног сектора: Агенцији за аграрна плаћања Републике Српске, Градској топлани а.д. Добој, Општини Козарска Дубица, ЈП Шуме Републике Српске а.д. Соколац и ЈЗУ Болници Свети Врачеви Бијељина.
Влада Српске донијела је Одлуку о изради Стратегије развоја јавних путева у Републици Српској на период од десет година, а на основу које се дефинишу даљи правци развоја путне инфраструктуре, интеграција у Трансевропску путну мрежу, критеријуми за одређивања приоритета интервенција на путној мрежи, план активности и финансијски план за реализацију Стратегије.
Циљ Стратегије је ефикасно управљање путном мрежом, која је усклађена према реалним потребама, са стручним и технички опремљеним кадром, безбједност путне мреже за учеснике у саобраћају, отпорност на климатске промјене и смањење штетног утицаја на животну околину.
Стратегијом развоја јавних путева у Републици Српској, која је претходно усвојена у периоду од 2016. до 2025. године, направљени су значајни кораци на унапређењу путне инфраструктуре. У Републици Српској данас је у употреби 112 km ауто-пута, а у току је изградња још 66 km. Такође, у припреми је техничка документација и изналажење извора финансирања за изградњу још око 80 km ауто-пута. Урађена је нова категоризација путева у Републици Српској, на основу које је 1.929,684 km путева категоризовано у магистралне путеве првог и другог реда, а 2.345,890 km путева у регионалне путеве првог и другог реда.
Одређени магистрални и регионални путеви су рехабилитовани, а у припреми је техничка документација и изналажење извора финансирања за изградњу 20 km међудржавног магистралног пута и рехабилитацију путних дионица, нарочито дионица са највећом потребом с аспекта безбједности саобраћаја и отпорности.
Такође, Влада је донијела и Одлуку о усвајању Електроенергетског биланса Републике Српске за 2025. годину и за његово извршење задужила сва привредна друштва која обављају електроенергетску дјелатност у Републици Српској, док је за праћење реализације Електроенергетског биланса задужила Министарство енергетике и рударства.
Укупно планирана производња електричне енергије за 2025. годину износи 7.762,74 GWh. План производње електричне енергије за 2025. годину је за 2,1 одсто већи од плана производње за 2024. годину.
Електроенергетским билансом за 2025. годину, планирано је да електроенергетски субјекти из Републике Српске произведу количине електричне енергије које могу да задовоље потребе свих потрошача електричне енергије у Републици Српској, те је планирано да се оствари и билансни вишак електричне енергије у количини од 3101,3 GWh.
Електроенергетски биланс Републике Српске за 2025. годину полази од параметара који постоје у 2024. години, као базној, и података из ранијих година. Расположивост производних објеката, њихова погонска спремност, стање на тржишту електричне енeргије и хидролошка ситуација, су основни елементи који ће утицати на реализацију Електроенергетског биланса за 2025. годину.
