Влада Републике Српске донијела је Одлуку о изради Плана парцелације за ауто-пут Бањалука – Млиништа за дионицу Бањалука југ – Мркоњић Град, по скраћеном поступку, саопштено је из Владе Српске.
План парцелације доноси се за плански период од десет година, у складу са Законом о уређењу простора и грађењу. Планом парцелације обухвата се подручје утврђено усвојеном трасом из Идејног рјешења дионице Гламочани – Бањалука – Мркоњић Град – Гламоч – Ливно – граница Републике Хрватске из 2011. године, израђеног од ХП Хидроелектра-пројект д. о. о. Загреб.
Укупна дужина дионице ауто-пута Бањалука југ – Мркоњић Град износи 44 километра, наводи се у саопштењу.
Влада Републике Српске утврдила је данас, на 120. сједници у Бањалуци Приједлог закона о органској производњи. Овим законом су дефинисани циљеви, начела и правила производње у узгоју биљака, животиња, аквакултури, те правила за сакупљање самониклих биљака, гљива, као и правила за производњу прерађене хране, укључујући вино и храну за животиње.
Обухваћено је и поријекло биљака и животиња, прикупљање података како за произвођаче, тако и за увознике органске хране , организација контролног система у органској производњи, као и каталог мјера и стручни савјет за органску производњу како би се овај сектор из године у годину унапређивао.
Доношењем новог закона о органској производњи хране стварају се услови за одрживи развој органске производње, уз осигурање ефикасног функционисања тржишта, заштите конкурентности на тржишту, осигуравање повјерења потрошача и заштите интереса потрошача, али и еквивалентност производа произведених у Републици Српској са органским производима у свијету и несметан пласман на сва свјетска тржишта, будући да ће се контрола и сертификација како производње тако и производа радити по истим критеријумима.
Такође, новим законом добиће се подаци о увозу органских производа у Републику Српску, али и извозу.
Влада Српске утврдила је Консолидовани извјештај о извршењу Буџета Републике Српске за период од 01. јануара 2024. до 31. децембра 2024. године који је на нивоу плана у односу на Ребаланс буџета за 2024. годину.
Приходи и примици планирани буџетом на општем фонду у 2024. години остварени су у износу од 5,951.5 милиона КМ, што је за два одсто више у односу на Ребалансом буџета планирани износ, наводи се у саопштењу.
Буџетски приходи у 2024. години остварени су у износу од 4,747.8 милиона КМ, што је у нивоу са износом планираним Ребалансом за 2024. годину. У структури прихода директни порези су остварени у износу 2,319.8 милиона КМ, што је у нивоу са планом.
На нивоу плана су и индиректни порези који су износили 2,097.4 милиона КМ. У 2024. години евидентирани су непорески приходи у износу 323.6 милиона КМ, односно један одсто више у односу на план, а трансфери 6.9 милиона КМ, што је за пет одсто више у односу на план.
Расходи и издаци планирани буџетом на општем фонду у 2024. години исказани су у износу од 5,790.3 милиона КМ, што у нивоу са износом планираним Ребалансом за 2024. годину.
У 2024. години евидентирано је 100.9 милиона КМ расхода и издатака који се односе на пројекте који се финансирају из Програма јавних улагања Републике Српске за финансирање из Буџета у 2024. години. Ино-дуг је у 2024. години редовно сервисиран и за те потребе издвојено је 537.2 милиона КМ.
Настављена је континуирана амортизација унутрашњег дуга и из редовних буџетских средстава издвојено је 504.2 милиона КМ. Буџетски дефицит износи 84 милиона КМ или 0.48 одсто бруто домаћег производа.
Влада Српске донијела је Уредбу о поступку додјеле подстицаја за промоцију малих и средњих предузећа. Разлог за доношење ове уредбе је прецизно и детаљно уређивање свих питања од значаја за спровођење поступка додјеле подстицаја за мала и средња предузећа.
Доношење овог подзаконског акта има за циљ да се предметни поступак учини јасним и ефикасним, те се овом уредбом поједностављује поступак пријаве на јавни позив, у смислу смањења броја докумената који се достављају на јавни позив и укидања бодовања захтјева. У вези с тим, успоставља се правичнији начин расподјеле подстицајних средстава која се додјељују путем јавног позива.
Овим прописом је предвиђено да право на подстицај за организовање конференције могу остварити и правна лица са статусом друштвеног предузећа која испуњавају услове, те се на тај начин врши промоција друштвеног предузетништва, наводи се у саопштењу.
Такође, уводи се исплата подстицаја по принципу рефундације, која има за циљ побољшање одговорности корисника подстицаја у вези са реализацијом пројекта.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о финансијским показатељима пословања у областима прерађивачке индустрије у надлежности Министарства привреде и предузетништва за 2024. годину.
Информација садржи преглед финансијских показатеља пословања у областима прерађивачке индустрије у надлежности Министарства привреде и предузетништва за 2024. годину (Ресор за индустрију), и то:
– сектор Индустрија текстила, одјеће и коже,
– области Металне и електро индустрије које су у ресорној надлежности Министарства привреде и предузетништва,
– област Производња папира и производа од папира,
– област Штампање и умножавање снимљених записа,
– област Производња производа од гуме и пластичних маса и
– област Производња осталих производа од неметалних минерала.
За анализу финансијског стања у областима прерађивачке индустрије у надлежности Министарства привреде и предузетништва кориштени су подаци из финансијских извјештаја за 2024. годину који су предати АПИФ-у. Финансијске извјештаје за 2024. годину доставило је 1.059 привредних друштава из наведених области, од чега је 841 или 79,41 одсто исказало позитиван пословни резултат.
Посматрана привредна друштва су у 2024. години, у односу на 2023. годину, остварила сљедеће резултате:
– укупне приходе у износу од 3.039.579.921 КМ, који су већи за 5,17 одсто,
– нето добит од 301.553.766 КМ, која је већа за 3,35 одсто,
– нето губитак од 55.129.186 КМ, који је већи за 46,28 одсто,
– извоз производа и услуга од 1.112.886.954 КМ, који је већи за 0,89 одсто.
Укупне обавезе у 2024. години износиле су 1.619.404.890 КМ, и исте су веће за 3,41 одсто у односу на 2023. годину.
Влада Републике Српске упознала се са Извјештајем Комисије за утврђивање утицаја положаја жељезничког моста у мјесту Брезичани у односу на корито ријеке Сане и проточност ријеке у његовом појасу, снимање постојећег стања и предлагање рјешења.
Влада је задужила Град Приједор, ЈУ Воде Српске и Жељезнице Републике Српске да, у оквиру својих надлежности и овлашћења, а у координацији са Министарством саобраћаја и веза, Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију, предузму активности на:
– уређењу ријечног корита у зони моста, односно повећању протицајног профила што подразумијева чишћење наноса из водотока до усвојене нивелете, сјечење и уклањање стабала и шибља којим су обрасле обје обале, стабилизацију од ерозије ријечних обала на минималном потезу од 1000 метара (500 метара узводно и 500 метара низводно од моста), а за извођење предметних радова потребно је урадити техничку документацију на нивоу главног пројекта,
– да изврше анализу утицаја изграђених насипа за приступ мосту који су пресјекли поплавно подручје и онемогућили течење воде код високог водостаја, у периоду великих вода, што ствара додатни успор, односно подиже ниво воде испред моста, обавезно ураде хидраулички модел водотока и спроведу неопходне анализе у циљу дефинисања, броја, величине и положаја отвора у предметним насипима ради стварања услова за течење у поплавном подручју, а затим кроз главни пројекат дефинишу елементе предметних отвора за извођење потребних радова,
– и као додатну мјеру, да изврше чишћење наноса и спрудова на узводној дионици од предметног моста у дужини од око 2 километра са просијецањем врло неповољног меандра који се налази на крају ове дионице (око 2 километра узводно од предметног моста).
Подсјетимо, на основу закључака са састанка одржаног у Градској управи Приједор, у вези са проблемом комплекса жељезничког моста на ријеци Сани између Брезичана и Бишћана, који у вријеме високог водостаја успорава проточност ријеке и узрокује задржавање и плављење околног подручја, донесено је Рјешење и именована Комисија са задатком да утврди утицај положаја жељезничког моста у односу на корито ријеке Сане и проточност ријеке у његовом појасу, односно сними постојеће стање и предложи рјшење.
Чланове Комисије чине представници Министарства соабраћаја и веза, Жељезница Републике Српске, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, ЈУ Воде Српске и Града Приједор.
Влада Српске донијела је Одлуку којом је дата сагласност Фонду за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске, да у складу са расположивим средствима, у укупном износу од 1.118,830.00 КМ, финансијски подржи/суфинансира укупно осам пројеката, наводи се у саопштењу.
Одлуком ће бити подржани пројекти из области енергетске ефикасности и заштите животне средине у Братунцу, Шековићима, Пелагићеву, Прњавору, Лакташима, Бањалуци и Зворнику.
