Најслабија карика у ратном ланцу Русије, Украјине и Запада је Украјина и она би на крају могла да плати сав цех рата – процјењују политички аналитичари.
Украјина би могла да плати и највећу територијалну цијену рата са Русијом.
„Геополитика“ цитира одломак из предизборног интервјуу руског лидера Владимира Путина, који је навео да, уколико уђу на сјевер Украјине, Пољаци више неће напуштати те крајеве.
Портал истиче да Путин није рекао да би Русија тај улазак сматрала ратним чином, као што је то упозоравајуће навео у случају да САД пошаљу своје војнике.
Путин је навео да би улазак пољских трупа на територију Украјине имао трагичне посљедице, прије свега за саме Украјинце, јер, како је објаснио, ако Пољска пошаље своје снаге у Украјину, оне одатле неће изаћи.
Варшава ће тако вратити просторе које сматра својим „источним земљама“.
„Они желе да врате оне земље које историјски сматрају својима, а које им је Јосиф Висарионовић Стаљин отео и предао Украјини“ – навео је Путин за Руску телевизију.
„Геополитика“ подсјећа да је замјеник команданта Главног штаба пољске војске Карол Думановски, навео да је 300.000 војника НАТО-а спремно доћи у Пољску, а да је амерички предсједник Џозеф Бајден, гарантовао подршку САД-а Пољској.
Очито је како се воде велике игре, чије ће посљедице бити далекосежне не само по питању Украјине.
Пошто је у једначини која укључује Русију, Запад и Украјину, а чија је непознаница коначан завршетак сукоба, немогуће доћи до рјешења које би све три стране учинило побједником /или непораженим/, јасно је да неко од њих мора „извисити“.
Ко ће то бити – одговор се намеће сам по себи, с обзиром да је јасно ко је у том трију најслабија карика.
Запад не смије изгледати поражено, јер би то имало врло негативне посљедице по његов углед у међународној заједници, посебно у тренутку када се формира нова геополитичка слика свијета, наводи „Геополитика“.
Поражена још мање смије остати Русија, која је рат и започела и која га је прогласила по себе егзистенцијалним.
Уосталом, Путин је у интервјуу поново јасно дао до знања, да се у свим будућим преговорима о завршетку украјинског рата, мора полазити од политичких и војних реалности на терену.
А оне су такве, да је Москва и службено анектирала четири нове украјинске регије на њеном југоистоку у свој уставно-правни поредак, уз већ раније Крим, док руска војска тренутно контролише њихове највеће дијелове и не показује нити најмање знакове да се жели повући.
Русија је преузела потпуну иницијативу и она је та која, иако и даље споро, осваја нове просторе.
Норме међународног права брутално су кршене и у савремено доба и прије руског напада на Украјину – па је тешко вјеровати да се то неће догодити и сада – када се свијет налази пред могућношћу отвореног војног сукоба између Русије и Запада односно НАТО-а.
То је сукоб који ниједна од тих страна не жели и сигурно га неће допустити без обзира на узаврелу реторику.
Парадоксално, бизарно и бласфемично, али нуклеарно оружје /равнотежа моћи/ сада постаје спасилац свијета.
Јер, да њега нема, сукобљени табори би се већ давно међусобно поклали, као толико пута у историји, оцјењује „Геополитика“.
Али, да се то оружје масовног уништења не би морало примијенити – конкретно у украјинском рату – неопходно је постизање договора.
А зна се ко је ту у наслабијем положају – Украјина.
