Канцеларија високог представника (ОХР), поступајући ван својих надлежности и преузимајући улогу судова, „замрзнула“ је 7. марта 2003. године банковне рачуне тадашњег предсједника Скупштине града Српско Сарајево Милована Бјелице.
Разлог је био исти, као и за низ других смијењених особа којима су одузимана основна права да раде и располажу својим новцем наводно “постојање јасних доказа” о умијешаности у мрежу која помаже скривање Радована Караџића. Бјелица је сада начелник општине Соколац.
Уз ову (доказима никада поткријепљену) фразу, ишле су и оптужбе за “опструкцију Дејтонског споразума”.
На стотине функционера, припадника Војске Републике Српске и обичних грађана српске националности бивали су уклољени са функција или им је забрањиван било какав рад.
На исти датум 2001. високи представник у БиХ Волфганг Петрич смијенио је Хрвата Анту Јелавића са мјеста члана Предсједништва БиХ, Иву Андрића Лужанског као делегата у Представничком дому, те Марка Токића и Здравка Батинића са свих функција.
Њима је забрањено да обављају било коју функцију, као и да излазе на изборе.
Међународни протекторат у БиХ траје и данас.
