Саопштење преносимо у цјелости:
Јуче и данас се у нашем граду одржава сениорско балканско првенство у џудоу у техничкој организацији џудо клуба “Фамос” Источна Илиџа, Источно Сарајево, и организацији џудо савеза Републике Српске и џудо савеза БиХ.
Прије пар мјесеци сам са задовољством прихватио да град Источно Сарајево буде покровитељ овог догађаја, и о истом потписао Споразум о покровитељству.
Догађај је у претходна два дана окупио више од 130 џудиста у нашем граду, што је са члановима тимова више од 200 гостију у два дана у нашем граду.
Због безброј обавеза која имам, нисам стигао јавност да информишем о истом, али је то урадио мој колега Миросав Вујичић, као и представници медија.
Данас сам у прилици да су ми по ко зна који пут, невјероватно лажне медијске вијести, интернет и квази патриоте, и сви остали “дежурни критичари”, дали прилику за пар личних размишљања о самом догађају, нама самим и свему ономе у шта нам се, по мени, друштво претвара. Неки ће рећи “ниси требао, небитно је”, али у мени се ипак јавља инат, потреба да кажем истину и имам слободних 20 минута времена.
Као градоначелника ме још прије пар дана више људи упознало са чињеницом да се потенцијална ситуација са интонирањем химне тзв.државе Косово може медијски злоупотријебити и искористити у предизборном периоду и припреми још једне негативне медијске битке против мене. То знају и они,али их именовати нећу.
Између избора да драге људе из џудо клуба “ФАМОС” замолим да откажу догађај, или да откажем покровитељство и оставим их саме, изабрао сам да то не радим и не дозволим било какве санкције према њима, или џудо савезу Републике Српске, од стране Балканске џудо федерације.
Између избора да се не појавим на догађају и “на фин” начин избјегнем своје присуство, изабрао сам да дођем и причам у име свог града.
Сви они који без икаквог разлога осуђују наше покровитељство, појављивање на овом догађају, вјерујући неистинама, по мени пристају на ситуацију да су сами присталице мјешања политике у спорт, спортска правила, асоцијације, савезе, догађаје.
А веома су нам често пуна уста приче о елиминисању “мјешања” и насушној потреби “избацивања” политике из свијета спорта.
Да сам отказао догађај, “душебрижници” би ме звали “Великосрбином” који користи спорт да се промовише пред изборе.
Данас сам им “Србин по потреби”, а нисам ни једно ни друго.
Ја сам само остао човјек у служби нашег града и свих људи који га у својим браншама промовишу.
Своје српство сам доказао својим радом и потребом да га истакнем када је требало дјеловати и говорити против оних који би да омаловаже, лажно осуде и умање жртву страдалих за овај град и земљу.
Када је требало, пружио сам руку за све што је добро доносило нашем граду, а није било на штету нашег народа, нити било ког другог народа у земљи која се зове БиХ.
Таквим НАЦИОНАЛИСТОМ И СРБИНОМ се сматрам.
Не припадам оним у овом граду, на своју срећу и њихову жалост,који не знају да се спортска дворана не зове “Србија”, и да се трг зове Трг Републике Србије, а не “Србија”. Толико о тим што пишу “осуде”.
А онако лично, ауторски, и по свом нахођењу, господо квази и интернет патриоте, тражите да Новак Ђоковић врати златну медаљу са Олимпијаде и кошаркаши бронзану, јер је химна тзв.Косова свирана на ОИ у Паризу. Наравно да неће и не треба.
Мени је драже било јуче гледати наше момке и дјевојке из наших џудо клубова на овом такмичењу, и гледати и подржати Новака и кошаркаше, него се искључити из спортских дешавања зарад неке небитне тзв.химне.
Лицемјерје и популизам су већ нешто друго. Толико.
