Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, рекла је данас на Чемерну, да је за чланове породица убијених у овом мјесту прије 33 године, најтежа чињеница да за овај злочин нико није одговарао.
Граорчева је рекла да и судски процеси који су покретани за звјерско убиство 32 српска цивила у овом селу нису праведно завршени, јер нико од починилаца није затворен.
„Као и на другим српским стратиштима и овдје на Чемерну је утихнуло све, утихнуо је живот“, навела је она.
Код спомен-обиљежја гдје је служен парастос за српске цивиле које су у овом селу убили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, а који још нису одговарали за своја недјела, она је рекла да је разумљиво разочарење чланова породица у право и правду.
Граорчева је истакла да охрабрује то што се преживјели чланови породица сваког 10. јуна окупљају и не дозвољавају да падне у заборав злочин који је ту почињен.
„Позивамо правосудне институције да пронађу трачак људскости и да се казне злочини не само над жртвама Чемерна него и над осталих 35.000 Срба, колико их је страдало у протеклом рату“, рекла је она.
Бранко Трифковић са Чемерна, који је изгубио оца, мајку, брата и рођаке, каже да је укупно изгубио седам чланова из куће.
Он се кроз плач присјетио да је тог 10. јуна све почело у зору, око 6.20 часова и да су му мајку и брата убили код куће, а оца 500 метара даље.
„Сестра је преживјела јер је лежала међу мртвом мајком и братом, па су мислили да је и она мртва“, рекао је Трифковић и додао да су на крају и кућу запалили.
Он је испричао да је и свједочио пред судом за овај злочин и да се увјерио да од правде нема ништа.
„Све је на њиховој страни. И суд, и држава, и тужилаштво, и све се ради да никога од њих не осуде“, навео је Трифковић.
Радојица Трифковић, који је некада живио у овом селу, истакао је да је ријеч о престрашном злочину у којем је у само једном сату убијено 32 људи, а за то нико није одговарао, што говори да правде нема.
Он је рекао да мртви на Чемерну ни данас немају смирај, јер њихове гробове скрнаве и руше.
„Ово ми је споменик од мајке и ово је друга плоча, јер су прву оскрнавили, разбили. Поново смо дизали споменик“, навео је Трифковић, који не вјерује да ће за живота дочекати правду.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село сравнили са земљом. Чемерно је данас пусто село у којем нема ниједног Србина повратника.
Током напада на Чемерно убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све.
Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић и Љубиша Лазендић.
У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, те Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестали.
