– Срамно је донијети овакав закон. Уколико не буде повучен, тражимо узвраћање истом мјером, доношење идентичног закона у Републици Српској – изјавила је Срни предсједник ове организације Исидора Граорац.
Намјера тог закона је, додала је она, брисање постојања српског народа на тим просторима
– Како је то дозвољено у једној европској земљи у којој морају да се поштују сва људска права, а тиме и право на идентитет, нацију, вјеру, право да Срби мртве сахрањују ту гдје су им и преци живјели и своје кости оставили – упитала је Граорчева.
Она је подсјетила да је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила прије 15 година тражила да постави плоче страдалим Србима у Сарајеву и Тузли, али да се до данас то није десило, јер другој страни не одговара истина.
Граорчева је указала да је спомен-плоча у Јелачићима скрнављена пет пута од 2011. године, када су је поставили, те да на њој није смјело бити наведено ни ко је починилац, нити да су Срби жртве, већ само „сјећање на страдале становнике“ овог села.
Она је подсјетила да је плоча постављена на мјесту злогласног кампа одреда „Ел муџахедин“ у Гостовићу три пута уништавана, спомен-плоча на Црном врху четири пута, а на Глођанском брду три пута, док је спомен-плоча на Казанима посебна прича, јер „тамо нема починилаца“ иако су пресуђени и зна се ко је одговоран за тај злочин.
Граорчева је истакла да, са друге стране, у Републици Српској није уништена ниједна спомен-плоча других народа.
– Поштовање жртава свих страна је предуслов живота једних поред других и зато само уколико и наше жртве, наши мртви буду достојно почивали на својим вјековним просторима, можемо и треба то право да омогућимо и припадницима других народа у Републици Српској – указала је Граорчева.
Она је подсјетила и да широм Крајине и Републике Српске постоје споменици и спомен-обиљежја који вријеђају национална, вјерска и морална начела српског народа, што је недопустиво.
Хрватски сабор усвојио је Закон о гробљима којим се предвиђа уклањање српских споменика постављених послије 30. маја 1990. године, у супротном слиједе казне до 5.000 евра.
